Председнику хрватске владе Андреју Пленковићу излази на нос посета Украјини и његова понуда хрватских добрих услуга за мирну реинтеграцију територија под контролом побуњеника, подржаних од Русије, пише Јутарњи лист.
Приговори у Хрватској, с лева и с десна, како наводи лист, своде се на исто: зашто износити неко хрватско мишљење које може шкодити хрватским економским интересима?
Руски амбасадор у Загребу Анвар Азимов, спретно користи потребу хрватских медија за сензацијама и паником, па преко њих, с мером и на фин начин, прети Хрватској због њених политичких одлука, пише загребачки дневник.
Како наводи лист, прије неколико месеци он је љубазно рекао:
“Једна од мојих негативних импресија јесте ваша велика зависност у спољној политици од Запада. Годину сам дана овде и покушавао сам десет министара позвати у Русију, на форуме, конференције… Нико од њих није посетио Русију.“
Такође је додао да Русија даје политичке сигнале.
„Ми не желимо извући Хрватску из ЕУ и НАТО-а, али истовремено Русија може надопунити оно што вам недостаје…“,. наводи амбасадор.
„Наравно, санкције це се завршити за годину или две, а Русија ће тада постављати наруџбе за куповину робе, али процењујуци ко се како понашао у вријеме санкција. А у том слуцају Хрватска неће добро проћи”, пренео је амбасадорове речи један хрватски дневни лист.
Како наводи „Јутарњи“, амбасадоров посао јест “преврнути да не загори”, па је логично да у питању Крима потеже паралелу с Косовом, а у питању Доњецка и Луганска наглашава да се онде не петља Русија него су огорчени украјински грађани руске националности.
„Логично је да Хрватска – пошто је неопрезно и заправо криминално трубила о историјским границама и о “хрватском барјаку на Романији”, па онда уз озбиљне жртве одбранила авнојске границе које је Бадинтерова комисија признала као заштићене Хелсиншком повељом – мора дувати и на хладно када се Хелсиншка повеља у том погледу гази, како је учињено с Кримом“, наводи се у чланку.
Како пише лист, паметно Азимов каже да је Крим у доба Никите Хрушцова поклоњен Украјини, али опрезно прећуткује да је претходно у доба Стаљина етницки “очишћен” од Татара којима га је царска Русија отела на правди Бога, наиме правом јачег.
Чињеница је да је хрватска политика према Русије – и економска и дипломатска – годинама вођена као да никога није било код куће ни на Пантовчаку, ни у Банским дворима, да две године није именован амбасадор у Москви, што је испод нивоа безобразлука, да у Загребу нису сами са собом начисто како ће с Москвом, оцењује Јутарњи лист.
„С друге стране, видимо да Москва има идеју како са Загребом, јер чим дрекне: ‘Бу’, код нас одмах одјекује зборски домољубно: “Ајме нама!”
Хрватска не само да сме, него и мора имати ставове о битним питањима не само регионалне и унијске, него и европске, медитеранске и глобалне политике, понајпре кад је реч о сбезбедности и просперитету, сматра хрватски дневник.
„Мантра коју смо годинама слушали са Зрињевца – да ћемо се о овоме и ономе “усагласити с нашим европским партнерима” – мирише по слуганству или, барем, по индолентном мањку не само иницијативе или става, него и самопоштовања“, констатује лист.
Тагови: Андреј Пленковић, Русија, Украјина