Владика будимљанско-никшићки Јоаникије рекао је да су ово дани искушења и војевања са неправдом, злом вољом, мислима и предумишљајима власти у Црној Гори против Цркве.
У бесједи након литургије поводом свете Тројице у никшићком Саборном храму, владика је рекао да не зна, нити му је јасно шта се то чини, али да ће једног дана, када све то прође, бити свима јасно да се „то зло било надувало и превише, и сувише“.
– И оно ће, наравно, пући само од себе, али је важно да ми останемо на своме мјесту и да се за све Богу молимо, да никоме зла не желимо. Бог ће учинити оно што је његова воља, а и ми са њиме да будемо онако као што наш народ каже, да и Богу треба помоћи – рекао је Јоаникије.
То значи, како је рекао, да увијек треба бити само са Богом и војевати његовом вјером, истином и правдом, и тако спасавати и своју душу, и ближње своје и борити се са спасење свих.
– Божија благодат и милост укрепљује Цркву нарочито када су велика искушења. Немојте да се бојимо када дођу искушења, јер то је велики изазов само да смо са Богом и са онима који су Божији, са свецима и нашим светињама, и тада смо непобједиви – казао је Јоаникије.
Како је образложио, то и обавезује људе да буду прави хришћани и да не војују као остале војске овога свијета.
– Треба да војујемо истином, правдом, љубављу, која све побјеђује. Када је истина одвојена од љубави, онда више није истина, иако се то тако чини – указао је владика.
Према његовим ријечима, лахор Духа Светога стално провјетрава овај свијет, а нарочито мисли људи и облагодаћује њихова срца и душе, и то је дисање Цркве Божије.
– И на светим службама врло често осјетимо тај благи повјетарац који нас обнавља, освјежава, и дарови Божији се стално умножавају и изливају на Цркву, и на епископе, свештенике, на све хришћане – рекао је владика.
Вјера православна је, како је оцијенио, као бистри извор неисцрпне воде којом се напаја и од које живи, од које се обнавља, и „колико се год наслађујемо, видимо да никада нијесмо довољно спремни да примимо пуноћу Божије истине, која је бесконачна“.
Како је навео, ми смо ограничени људи, грешни, нарочито када се издвојимо, када смо сами, када се отуђимо и од Бога, и од људи, и тада је то јад и чемер, и туга.
– А када смо близу са Богом, иако смо сами, онда смо заправо са свима и то је нека тајна чудесна духовног живота коју знају свети подвижници, Божији угодници, као што су Преподобни Стефан Пиперски и Свети Васлије Острошки – рекао је Јоаникије.