ЈЕСУ ЛИ СВЕ ЖРТВЕ ИСТЕ: Абазовић иде у Поточаре, комеморација Србима у Братунцу није у његовом плану

Комеморацији у Сребреници 11. јула присуствоваће потпредсједник црногорске Владе Дритан Абазовић, који је још јуче стигао у Сарајево, док сутрашња у Братунцу, убијеним Србима, није у његовм плану. Данас је у Сарајеву разговарао само са бошњачким званичницима. Посјета Предсједништву, гдје су га дочекали Шефик Џаферовић и Жељко Комшић оцијењена је као полуприватна. Српски званичници игнорисали су Абазовићеву посјету Сарајеву.

Од конституисања посљедње црногорске Владе крајем прошле године, па све до усвајања Резолуције о Сребреници прије двадесетак дана, Дритан Абазовић је у Сарајеву био готово непожељан. Критиковали су га званичници, новинари, грађани… а све због уласка у Владу, коју су у складу са уобичајеном сарајевском реториком окарактерисали као националистичку, антиевропску, просрпску, прочетничку.. и ко зна како све не!

А онда је услиједио сарајевски салто мортале. Од јуче је Абазовић најдражи гост. Слављенички је праћен од аеродормске писте и улица, до хотела и ћевабџиница… Да му пожеле добродошлицу утркивали су се, осим Џаферовића и Комшића, министри Бисера Турковић и Селмо Цикотић, те парламентарац – Денис Звиздић. Протоколарни разговори подређени једном циљу – да заузме мјесто у првом реду у Поточарима. И позицију за говорницом.

– У моменту када сам стицајем околности постао потпредсједник Владе, знао сам да ћу доћи у Поточаре као политичар, као грађанин, као државник, потпуно свеједно – истакао је Абазовић.

Абазовић и најављени Мило Ђукановић са свитом, биће најважнија овогодишња делегација, огласили су се из организационог одбора Поточарске комеморације.

Братуначку, дан раније, лицемјерно ће заобићи. По диктату нечисте савјести нецрногорских ментора. Баш као што су на српске жртве Подриња заборавили и док су Абазовићеви и Ђукановићеви посланици перфидно усвајали посљедњу Резолуцију, којом пријете казнама свима који би говорили супротно од наметнутих стереотипа о овом злочину. И то баш у данима када су у јавност испливавали нови докази о манипулацијама сребреничким жртвама, а Независна експертска међународна комисија рушила мит о протеклом рату, пројектован у западњачким ревизионистичким кухињама.

И због свега тога Милорад Додик, још раније је непожељеним на територији Српске прогласио све који су такву Резолуцију изгласали, или помогли њено изгласавање.

– Не можете очекивати да се сложимо са њиховим „стандардима“ који су били само да би сатанизовали Србе и да би приказали жртвом друге, а Србе и њихове жртве нико не приказује. Мислим да нико од Срба не би требо да га прими и да разговара с њим, то наша мјера према таквим људима – нагласио је Додик.

Нико од Срба са Абазовићем и није разговарао. Бар не званично и јавно. Његова посјета згради Предсједништва више је приватног карактера, саопштено је из кабинета предсједавајућег Додика. Јер, осим што потпредсједник Владе било које земље није ниво са којим би требало да разговарају чланови Предсједништва, медијску пажњу са Абазовићем тражили су само они који су га и дочекали.

Антисрпско сарајевско-црногорско позориште за аналитичаре и историчаре, само је то и остало Абазовићевом посјетом. И нема ту кажу, пијетета за жртве, нити саучешћа у болу. Већ само провокације српског народа.

– Они само желе да наставе демонстрацију силе против српског народа, та сила је усмјерена против свих Срба, како оних у Црној Гори, тако и нас у Србији и Српској. И због тога, пошто њихове намере нису часне, треба им онемогућити улазак у Српску – рекао је Александар Раковић из Института за новију историју Србије.

За аналитичара Драгољуба Анђелковића поступци Дритана Абазовића, нису ништа друго до препарирана политика, због корупције отписаног Мила Ђукановића, а према сценарију западних моћника и са пројектованим циљем – да Србе баце на кољена.

– Сљедећи корак је да их укључе у регионалну антисрпску коалицију, да их повежу са Сарајевом, са Приштином са свима онима који дјелују против Срба. Ово што се сада дешава је корак у том правцу – истиче Анђелковић.

И додатни корак да лажима казне сребреничку истину. Јер каже Анђелковић, ревизионисти историје знају да лаж не може да се брани аргументима, већ резолуцијама.