Црна Гора и још три земље придружиле су се одлуци ЕУ од октобра да уврсте још осам особа са Крима на листу санкција ЕУ у вези са акцијама „усмереним против територијалног интегритета, суверенитета и независности Украјине“.

Како преноси украјински Укринформ, информације су садржане у декларацији високог представника ЕУ, објављеној данас на сајту Европског савета.

„Савет ЕУ је 11. октобра 2021. усвојио Одлуку (ЦФСП) 2021/1792, допуњујући Одлуку 2014/145 ЦФСП (Заједничка спољна и безбедносна политика ЕУ). Овој одлуци Савета ЕУ придружиле су се земље кандидати Црна Гора и Албанија, Норвешка, чланица Европског економског простора, као и Украјина“, наводи се у документу.

У документу се наводи да су се ове треће земље обавезале да ће своје националне политике ускладити са овом одлуком Савета ЕУ.

Како је саопштено, свих осам особа које су додате на списак санкција су службеници за спровођење закона – судије, тужиоци и службеници безбедности на Криму и Севастопољу. Како се наводи „ови појединци су доносили пристрасне одлуке о политички мотивисаним случајевима, прогањали или користили репресалије против противника незаконите анексије Крима и Севастопоља“.

Тренутно се рестриктивне мере ЕУ за „нарушавање територијалног интегритета Украјине“ односе на 185 људи и 48 правних лица. Сви појединци подлежу замрзавању имовине и забрани путовања, укључујући улазак или транзит кроз ЕУ.

На новој листи санкција ЕУ, налази се између осталих и Леонид Михајлук, шеф Федералне службе безбедности на Криму и Севастопољу.

ЕУ је први пут применила санкције 17. марта 2014. године. Ове рестриктивне мере се ревидирају и обнављају сваких шест месеци и тренутно су на снази до 15. марта 2022. године.

Остале рестриктивне мере које ЕУ примењује су економске санкције одређеним секторима руске привреде, које су на снази до 31. јануара 2022. године, као и рестриктивне мере за „незакониту анексију“ Крима и Севастопоља које важе до 23.06.2022. године.