ЈАСЕНОВАЦ, ВИДОВДАНСКИ ИСПИТ ЧАСТИ: Скупштина Црне Горе требало би да расправља о документу којим се осуђује геноцид

Сама најава ове резолуције пољуљала је односе Црне Горе и Хрватске толико да су комшије чак упутили протестну ноту, али и упозориле да би црногорске интеграције у ЕУ које иду “једино преко Загреба”, у случају усвајања документа, могле бити доведене у питање.

Посланици партија скупштинске већине предали су средином маја у предлог документа, чији иницијатори су шеф парламента Андрија Мандић и премијер Милојко Спајић. Предлог су потписала 43 од 81 посланика, па се очекује да најмање толико посланика данас изгласа да се ова тема уврсти у дневни ред.

У сваком случају, очекује се бурна расправа и неизвесно је у ком правцу ће ићи расправа о тако важном документу, а посебно да ли ће бити усвојен баш на Видовдан. Осим партија у оквиру коалиције “За будућност Црне Горе”, потписе су ставиле и Демократе, Социјалистичка народна партија и Покрет “Европа сад”. Део власти, укључујући албанске странке које су у њој, нису потписале предлог.

Из Албанског форума су поручили да би то могло довести до потенцијалног сукоба са државом чланицом ЕУ – Хрватском. Они су позвали Демократе и ПЕС да “не прихватају услове за туђе интересе”, те да би “било који пут за Црну Гору, осим пута у ЕУ, био балканска странпутица”. Из изјава премијера Спајића може да се прочита велика непријатност што се Јасеновац као тема уопште отвара у овом тренутку, јер је Подгорица управо добила један “плус” Брисела за наставак евроинтеграција, а видљиви су и његови покушаји да се најстрашнија страдања током НДХ “затрпају” другим злочинима.

Он је пре три дана у Бриселу обелоданио да је у процесу пред Скупштином 40 резолуција које су покренуте после Резолуције УН о Сребреници, а коју је Црна Гора подржала у УН:

– Нажалост, ушли смо у циклус резолуција, мислим да нас то скреће са тема и фокуса које имамо, али постоје вредносне основе за које смо се гласајући за Сребреницу (у УН) обавезали, а то је да осудимо све злочине који су се десили у прошлости. Спајић није тада конкретно одговорио хоће ли Црна Гора усвојити резолуцију о Јасеновцу, али је казао да не мисли да ће бити на дневном реду данашње седнице парламента.

Посланик Уједињене Црне Горе Владимир Добричанин каже, за “Новости”, да није оптимиста да ће резолуција о Јасеновцу бити изгласана:

– Овде се ради о непримереној трговини Јасеновца за Сребреницу, иако је незамисливо поредити те догађаје. Амандмански ћемо реаговати на резолуцију и показати да је 795.000 убијених Срба у Јасеновцу и то жена, деце и стараца, више него пет хиљада убијених у Сребреници, од чега је 90 одсто било војно способно. Ту је огромна разлика. У тексту резолуције нигде се не помиње ко је крив за холокауст у Јасеновцу. Не помиње се ниједном речју усташка творевина НДХ и да је то био државни пројекат те наказне творевине. Било је потребно побити што више Срба, да нестанемо као народ.
Очекивано, резолуцији се успротивио ДПС, па је тако Андрија Николић, шеф посланичког клуба те партије, рекао да је документ подметнула Србија:

– То што се Београд преко својих услужних радника у ЦГ потрудио да ту тему активира баш сад, не показује историјски однос или пијетет према жртвама, већ служи као идеолошки одговор с циљем релативизације резолуције УН о геноциду у Сребреници.