Јанис Енголфпоулос: Бомбардовање СР Југославије највећа грешка у војној историји

Извор: Косово онлајн

Вицеадмирал грчке морнарице у пензији Јанис Енголфпоулос оценио је да је оно што се у Југославији десило 1999. била једна од највећих грешака, како у глобалној политици тако и у војној историји, преносе Новости.

„У то време био сам активно лице на дужности на позицији где сам имао приступ свим информацијама о целокупној политичкој, дипломатској и војној ситуацији. Учествовао сам као Командир фригате АДРИАС на Јадранском мору за време југословенског ембарга, а 1999. био са службом у грчкој амбасади у Вашингтону, као поморски аташе и сведочио догађајима из те перспецтиве”, истиче Енголфпоулос.

Додаје да се бомбардовање Југославије десило без одобрења Савета безбедности Уједињених нација и да је то поставило контраверзни преседан, с обзиром да се Русија оштро противила посредовању, сагледавајући је као кршење државног суверенитета и међународног права.

„Оно што се у Југославији десило 1999. била је једна од највећих грешака, како у глобалној политици тако и у војној историји и требало би је користити као пример за учење на дипломатксим и војним академијама попут Пелопонеског рата. Русија је чин бомбардовања доживела као знак Натоа да жели да заобиђе међународне норме и прошири свој утицај, често на рачун руских интереса. Ово неповерење се само продубљивало временом, посебно током накнадних криза као што су експанзија Натоа ка истоку, сукоб у Грузији из 2008. и анексија Крима 2014.”, рекао је он.

Енголфпоулос истиче да је агресија на СРЈ 1999. године преседан који је покренуо дебате када је реч о акцијама великих сила у међународним оквирима када је у питању употреба тврде моћи.

„Оправдавање Натоа за бомбардовање – `хуманитарном интервенцијом` на Косову како би се спречило `етничко чишћење` – покренуло је дебате у вези са легитимитетом војних интервенција у сувереним државама критичара који тврде да је преседан који је Нато поставио 1999. коришћен (праведно или не) да би оправдао друге интервенције или једностране акције од стране великих сила, укључујући недавне потезе Русије у Грузији и Украјини. Интервенција Натоа је и довела до једностране декларације о независности такозваног Косова у 2008, потез који Србија (и Русија) настављају да одбацују. Овај нерешени проблем наставља да буде проблем на Балкану”, рекао је Енголфпоулос.

Истиче да је питање Косова послужило као модел за отцепљивање других региона у свету, али и да је показало да доминација САД добија изазиваче на глобалном нивоу, првенствено у Москви и Пекингу.

“Русија је користила преседан на Косову да оправда признавање региона као што су Абхазија, Јужна Осетија и Крим, тврдећи да ако је такозвано Косово могло да се отцепи, могли би то да ураде и ови региони. Бомбардовање је истакло доминацију САД-а и Натоа у једнополарном свету 1990-их, али је такође посејало семе отпора земаља попут Русије и Кине, које су од тада настојале да оспоравају ту доминацију и промовишу мултиполарни светски поредак”, рекао је он.

Енголфпоулос наводи које су последице агресије на СРЈ и шта је то што је производ тога, а што је довело до садашње кризе у свету оптерећеном ратним сукобима и жариштима која представљају велики изазов за целокупно човечанство.

Иако бомбардовање СР Југославије није директан узрок актуелних глобалних сукоба, оно је, како истиче:

“Појачало неповерење Русије према Западу, доприносећи њиховој конфронтационој у спољној политици данас. Ослабило међународне норме око суверенитета и интервенције, чиме се ствара простор за настајање спорова. Обликовани су наративи везани за двоструке стандарде у међународној политици, које и даље користе државе попут Русије и Кине да критикују посредовања Запада”.

Вицеадмирал у пензији констатује да је то један од догађаја који су обликовали данашње поделе у политичким односима на свету.

“Укратко, бомбардовање 1999. био је један од многих догађаја који су обликовали данашње геополитичке поделе, а посебно већ отежане односе између Русије и Натоа. То је била значајна прекретница али не и једини `окидач` за тренутне сукобе”, рекао је.

Објаснио је како у то време закључио када се спрема агресија на СР Југославију.

“Када је почело бомбардовање Југославије, служио сам, као што је раније поменуто у Вашингтону, као морнарички аташе. Тог поднева имао сам заказан састанак у Пентагону, везано за грчке послове, са високим адмиралима у канцеларији министра одбране. Састанак је договорен за поподне у 17 часова. У 16 часова добио сам позив од секретара самог адмирала, да померамо састанак за други дан. Вратио сам се кући, и назвао да поручим храну из једне веома добре пицерије, и добио одговор да ће моја поруџбина бити испоручена за 4 сата јер имају пуно поруџбина. Позвао сам други, па трећи ресторан и добио исте одговоре. Затим сам питао у трећем ресторану `шта се дешава` и рекли су ми да имају много поруџбина за Пентагон. То је за мене био показатељ да је та ноћ била у којој се одлучивало о започињању операција у Југославији. Тих дана Југославија је била `врућа тема` у Вашингтону. Око 20 часова по њиховом времену, а 3 по београдском, пријатељ из Пентагона потврдио ми је оно што сам већ претпостављао”, рекао је Енголфпоулос.

Он је истакао да инцидент на Косову, везан за експлозију на каналу Ибар- Лепенац, представља наставак појачаних тензија у региону.

“И природа догађаја и оптужбе које долазе са албанске стране – сугеришући да је Србија уништила сопствену инфраструктуру – рефлектују сложено окружење”, истиче он и наставља:

“Канал Ибар- Лепенац је кључан за водоснабдевање и наводњавање како српске тако и албанске заједнице. Србија је историјски улагала и одржавала ову инфраструктуру. Свака штета би подривала заједнички просперитет и стабилност, што сугерише да би такво уништавање могло да послужи као провокација или тактика да се кривица пребаци на Србију. Слични инциденти су се дешавали у прошлости где су тензије намерно екскалирале да би се створио политички притисак на Србију. Оптужбе без доказа одражавају текуће покушаје да се поткопа позиција Србије и њени напори ка мирним решењима”, истиче Енголфпоулос и осврће се на тежак положај Срба на Косову, а посебно након овог инцидента.

Српска заједница на Косову и даље се суочава са изазовима, укључујући политички притисак и претње безбедности, додаје он.

“Овај инцидент додатно наглашава потребу Србије да заштити свој народ, имовину и наслеђе у својој јужној покрајини. Србија треба и захтева непристрасну међународну истрагу како би се утврдила истина о експлозији. Транспарентност је кључна за разоткривање потенцијалних провокација и обезбеђивање да лажни наративи не наруше углед Србије”, каже Енголфпоулос и додаје да је Србија доследна стабилности, као и да су оптужбе да је она креатор инцидента неосноване:

“Оптужбе су не само неосноване, већ и покушај да се изазове сукоб и дескридитује улога Србије у региону. Србија остаје посвећена дијалогу, стабилности и заштити интереса своје заједнице, упркос покушајима ескалације тензија и ширења дезинформација”, каже он.

На питање да ли мисли да ће Грчка у будућности променити свој став када је реч о непризнавању Косова, Енголфпоулос истиче да није вероватно да ће то урадити из много важних разлога.

“Србија је стратешки и историјски савезник Грчке. Грчка жели да одржи баланс између ЕУ (у којој је неколико чланица признало такозвано Косово) и својих интереса на Балкану. Ово је кључ грчке подршке Србији, што је и грчки премијер јасно изјавио током посете Београду. Као држава чланица ЕУ, Грчка мора да одржава дискретни баланс и неке дипломатске и економске односе са такозваним Косовом без званичног признања. Међутим, треба истаћи да као чланица ЕУ и Нато, Грчка је под индиректним али јаким притиском да се приклони западној политици која нагиње према подршци независности Косова. Ово не може да се деси јер је позиција Грчке под јаким утицајем питања Кипра. Признање Косова могло би да постави преседан који би се могао искористити против Кипра”, рекао је.

На питање да ли постоји бојазан од трећег светског рата, Енголфпоулос истиче да су горећи конфликти и геополитичке тензије глобално су појачане ратовима у Украјини и на Блиском истоку, па је логично запитати се шта то даље доноси.

“Светска економска криза која је почела 2008. као и пандемија ковида 19 имале су огроман утицај на светску економију, индустријску производњу, трговину и енергетски сектор. Сви ови фактори воде свет ка фази деглобализације која ствара нестабилност и несигурност људима широм света. Док ризик од ескалације тензија постоји, посебно због лоших процена и непредвиђених околности, тренутни конфликти, првенствено Украјини, не би требало да покрену трећи светски рат. Фокус остаје на регионалним динамикама више него на директним глобалним сукобима. Међутим, спремност и дипломатски напорни кључни су у превенцији. Нема сумње да је ситуација комплексна, посебно са претњама о употреби нуклеарног оружја које повећавају ризик од почетка рата. Несигурност коју људи осећају произлази из тога што има много несигурних области и мањих конфликта, али ниједан од њих није довољно велики да започне трећи светски рат”.