Изненадни долазак Американца у Српску: Пребацује ли се тежиште са Косова у Босну

Након изненадног појављивања у Бриселу, изасланик америчког председника за Западни Балкан Габријел Ескобар имао је нимало пријатан разговор са српским чланом председништва БиХ. Милорад Додик са правом, инсистира на враћање првобитном Дејтону, каже бивши дописник листа „Политике“ из Немачке Мирослав Стојановић.

Сједињене Државе, према мишљењу нашег саговорника, не могу имати ништа против тога што су саме допринеле да се тај оригинални споразум круни али су од почетка биле против идеје растурања БиХ која не функционише.

Тежиште кризе са Косова у Босну и Херцеговину

У том смислу ће, каже Стојановић, бити интересантно посматрати да ли ће се тежиште премештати на терен БиХ и хоће ли ће се смиривати косовска тема, јер оне постоје у некој равни.

„Треба се само подсетити идеје промене граница у фамозним нон пејперима где су се увек на првом месту истицале Босна и Херцеговина и Република Српска. Ангела Меркел је увек говорила да је то отварање Пандорине кутије, а да би расплет у БиХ био жесток, војнички и крвав и да би дестабилизовао цео балкански простор па и саму Европску унију,“ рекао је Стојановић у емисији радио Спутњика „Од четвртка до четвртка“.

Заоставштина Меркел је косовско питање

Немачка, међутим, каже наш саговорник, слањем Кристијана Шмита у Сарајево и непосредно постављањем Мирослава Лајчака на место посредника у разговорима Београда и Приштине, показује да није изгубила интересовање за овај део Европе. Берлински процес је, додаје он, Меркел започела да температура око једног броја земаља које чекају на пријем у ЕУ не спласне, јер сам замор око пријема нових чланова постоји одавно. Та њена заоставштина је требало да буде решавање тог политичког балканског чвора у чијем седишту се налази косовска тема.

„Меркел је рачунала да ће са Лајчаком да убрза тај процес али уским колосеком који је она сама одредила, а да је крајњи циљ независност и суверенитет Косова и ни једна немачка влада се тога неће одрећи,“ рекао је наш саговорник.

Србија и даље у реду за ЕУ, а можда и за визе

Ипак, по свему судећи, сматра Стојановић, преостале земље Западног Балкана и даље ће чекати у предворју ЕУ али не само захваљујући француском председнику који је то јасно изустио. Макрон је рекао да ЕУ ни са својих 27 чланица не може да функционише, а камоли са тридесет и нешто. Наш саговорник, међутим подсећа, да је замор постојао и пре изјаве француског председника.

„Ипак, верујем да треба да се прикључимо ЕУ, не због ње саме, већ би била добродошла нека врста стандарда. На том путу може много тога да се учини, а када ће се то остварити, то је сада питање. Претње санкцијама додатно праве атмосферу отуђења, јер овде постоји нерасположење према ЕУ која жели да попуни неки простор који су неки други већ заузели,“ нагласио је он.

Занимљиво је, додаје наш саговорник да се ЕУ, без обзира на помоћ коју је и раније пружала, тек у последњи час сетила, када је Кина кренула са великим инвестицијама, да и они одреше кесу и да инсистирају на два велика пројекта – на аутопуту и на прузи, што је свакако добродошло.

Немачка помаже Србији због сопственог интереса

Након 16 година канцеларског мандата можемо да подвучемо црту да се Меркелова за Србију залагала само у економском смислу, што је и логично, каже наш саговорник, јер је предводила земљу која је превасходно извозно орјентисана.

„Она је охрабривала инвеститоре, а у последње време су овде дошли да би упослили људе који имају везе са новим технологијама и чињеница је да немачке фирме запошљавају око 70 хиљада радника у Србији. То треба ставити у контекст земље којој је битна свака експанзија извоза, без обзира на ком терену“, каже Стојановић.

Тамо где није било немачког интереса Меркел је била и остала резолутна, као што је била на примеру Косова, закључује саговорник Спутњика.