ИЗНЕНАДНА ПРОМЕНА: Мило нови Рамбо или Чича Дража – Креће у шуму да ослободи Црну Гору

Није џентлментски подсмевати се политичарима у паду, без обзира на то да ли силазе са власти, суновраћује им се рејтинг или доживљавају људско или морално посрнуће. Али Мило Ђукановић је ових дана својим порукама искључио себе из тих кодекса пристојности.

Тродеценијски лидер Црне Горе, који тобоже мирно, модерно и демократски признаје изборни пораз, са благим тоном коза-ностра манира, саопштава да је спреман и да оружјем у шуми брани Црну Гору од оних који је нападају — пре свега од великосрпских освајача.

Тешко се сетити у последњих стотину година, да не идемо даље у историју, који је државник, легални председник републике, чак и помислио у сопственом безнађу да се одметне у шуму како би се борио против парламента и државне владе.

Мило као Че, Чича или Рамбо…

Мило, Че Гевара 21. века, са позиције шефа државе, пред камерама, јавно, у налету некакве „артикулисане“ сомнабулије, најављује могућност да у шуми брани Црну Гору, а не зна се ни од кога, ни ко то земљу напада, ни са којим војним формацијама би се ушанчио, као у боливијској џунгли, у ровове на Румији, Проклетијама, Дурмитору, Ловћену…

Мило, попут првог герилца у Европи прошлог века, Драгољуба Драже Михаиловића (не поредимо Мила са Чичом, реч је о стилској фигури), прети да ће се из председничких одаја, са пуштеном брадом или не, пресилити на неку зараслу црногорску „Равну гору“ и да ће одатле деловати у име одбране својих „светих“ циљева.

Мило, као Џон Рамбо (First blood), попут вијетнамског ветерана креће у обрачун са естаблишментом, и услед неразумевања средине, вођен својим „праведним“ и нералним пројекцијама бежи у шуму и бори се сам против свих као некакав рашчупани и набилдовани акциони антихерој.

Мило, као неки вођа хајдука из 17. века, можда ће сачекати Ђурђевданак — хајдучки састанак, па да на пролеће идуће године, очисти кубуру и да са својим саборцима крене у шумска склоништа у битку против невидљивих ратника који узурпирају његову Црну Гору.

Али, пореклом из Катунске нахије, која је без шума и са ниским растињем, куд ходе само козе, тешко да би ту нашао уточиште, а на шумовитом Северу Црне Горе, био би у великој опасности чак и од првог шумара на дужности…

Мило, попут Бећира Кудуза по чијем животу је Адемир Кеновић снимио чувени филм, чврсто верујућу да је он жртва, да је он у праву и да су за његова „правична“ злодела и непочинства криви искључиво други, спреман је да из обиља, хедонизма и беспрекорне удобности, легне на влажну маховину, у папрат и жуљаво шипражје и да настави своју голему животну мисију…

И да више не претерујемо

Реално, заиста звучи страшно, параноично, безумно да 2020. године неки политичар најављује да ће своју борбу наставити из шуме.

А још све поприма бизарнију димензију кад то чини човек који се позива на модерне цивилизацијске вредности, на високе стандарде будућег надолазећег доба, на најдемократскије тековине и тенденције.

Ваљда ће неко зауставити — шумског председника

Ваљда ће неко убедити црногорског Чеа, старог комунисту-револуционара, да је у тој земљи једноставно дошло до промене власти, да га народ више не жели и да не верује у његове пројекције измишљених спољних и унутрашњих непријатеља отаџбине коју само он брани, и да не мора 2020. да иде у партизане.

Ваљда ће неко црногорском Чичи, смешном антиподу равногорског Ђенерала, отворити очи да Црна Гора није ни настала, да неће ни нестати са његовом владавином и да се формира нова власт која мења политику али жели најбоље свим народима у држави.

Ваљда ће неко зауставити Рамба пре него што крене у осветничку „шумску кохабитацију“ против цркве, народа, националних заједница, како би схватио да све те различитости чине хармоничну целину будуће Црне Горе, иако су то „рушитељи“ поретка мржње конструисаног у његовој глави.

Ваљда ће се јавити стручна лица, озбиљни људи, лајф коучеви, персонални тренери, бивши и садашњи саветници, гуруи, или бар неки добронамерни пријатељи, кумови, рођаци да одврате једног вишедеценијског државника да постане — шумски човек.

Нико баш толики пад није заслужио.

Ваљда.