Изгубљена историја: Пронађен списак Диане Будисављевић са подацима 5.800 српске деце

Музеј жртава геноцида у Београду дошао је до оригиналног списка Диане Будисављевић са именима и свим подацима око 5.800 српске деце спасене из усташких логора Независне Државе Хрватске.

Овај и други артефакти из периода Другог светског рата, сведоче о страдању припадника српског народа, али и других припадника југословенских народа и представњени су данас поводом Дана Музеја жртава геноцида.

Директор музеја, историчар Дејан Ристић, навео је да је ово епохално откриће, списак српске деце из Завода за глувонему децу у Загребу, настао у другој половини 1942. године и да садржи податке о идентитету 5.800 деце, за који се сматрало да је уништен.

Како је објаснио, реч је о списку који садржи све податке о деци, укључујући редни број, име и презиме, име оца и мајке, место рођења, датум и логор смрти из кога је дете спашено, старосно доба детета и идентитет хрватских усвојитеља.

„По први пут живој деци, која су сада људи у поодмаклим годинама, који још увек трагају за својим идентитетом, као и њиховим потомцима, можемо да понудимо информације о њиховом стварном идентитету“, рекао је Ристић на конференцији у Музеју жртава геноцида.

Додао је да списак представља прворазредни историјски извор за којим се дуго трагало наводећи да су успели да дођу до њега захваљујући подршци државних органа Србије.

Навео је да ће ти артефакти бити на располагању научној заједници и истраживачима из Србије и иностранства и да ће они служити обогаћивању и објективизацији знања о томе шта се дешавало припадницима нашег народа и другим недужним жртвама са простора Југославије током Другог светског рата.

Ристић је указао да се међу артефактима налазе три примера хладног оружја коришћених од стране хрватских усташа за ликвидацију Срба на територији Независне Државе Хрватске (НДХ), цигла из јасеновачког губилишта, као и велики број примерака преписки из логора.

„Прошле године смо откупили више хиљада писама из Другог светског рата укључујући и две преписке два брачна пара који су били заточени у два посебна логора за официре“, навео је Ристић.

Ристић је навео да је током 2022. године Музеј постигао запажене резултате у научноистраживачкој делатности, реализацији програма у области културе, образовања, уметности и додао да је приоритет био обогаћивање збирки, као и стручна обрада грађе која континуирано пристиже у установу.

„Само током прошле године обогатили смо збирке и фондове Музеја жртава геноцида у већем обиму, него у првих 30 година његовог постојања. У питању је више хиљада артефаката, архивских докумената, фотографија, тродимензионалних предмета, аудио-визуелних записа насталих током Другог светског рата“, рекао је Ристић.

Током претходних годину дана, додаје, Музеј је реализовао низ изложби, између осталог и у Паризу, Подгорици, Скопљу.

„Музејска грађа похрањена у овој установи културе није само класична уобичајена музејска грађа, та грађа је пре свега доказ о злочину“, рекао је Ристић.

Помоћник директора Музеја жртава геноцида Станко Дебељаковић навео је да се са великом одговорношћу и пијететом приступа таквим темама, те да ће се и у наредном периоду наставити са прикупљањем историјске грађе.

„Наставићемо да радимо тако и покушаћемо да уз подршку државе у наредном периоду будемо још ефикаснији и допринесемо култури сећања наше државе због свих грађана Србије“, рекао је Дебељаковић.

Диана Будисављевић била је хуманитарка аустријског порекла, удата за лекара српске националности у Загребу, која је током Другог светског рата спасила више од 10.000 деце из усташких логора смрти у Независној Држави Хрватској.

Деца коју је покушавала да спаси су била углавном српске националности са подручја НДХ.

Диана Будисављевић је водила картотеку о деци, с надом да би једнога дана деца могла бити враћена својим биолошким породицама, али јој је по налогу Министарства социјалне политике Хрватске 28. маја 1945. године та документација одузета.