Избори у САД још једном поделили БиХ: Додик позвао Србe да гласају за Трампа

Председник Републике Српске, Милорад Додик, позвао је све припаднике српске заједнице у Сједињеним Америчким Државама да на предстојећим председничким изборима подрже републиканског кандидата Доналда Трампа. Додик верује да би Трампов повратак у Белу кућу значио повратак „разумне и праведне спољне политике од које зависи и глобална стабилност“.

„Први мандат Доналда Трампа показао је да је он председник мира, који светску политику води одговорно и уважава специфичности свих страна. Верујем да ће његов нови мандат донети боље односе између Републике Српске и САД,“ рекао је Додик, додајући да су Трампове политичке одлуке биле прагматичне и прилагођене различитим интересима широм света.

Додик је даље истакао да се као „породичан човек, хришћанин, Србин, отац и деда“ нада Трамповој победи јер верује да би са њим на челу Америка била земља која препознаје разноликости и подржава позитивне промене, за разлику од политике која, према његовим речима, намеће идеје које чак ни у Америци не пролазе.

„Са надом очекујем његову победу и радујем се новој ери сарадње са Белом кућом“, написао је Додик на друштвеној мрежи Икс.

Сарајево тврди: Неће бити значајнијих промена

Јахја Мухасиловић, професор на Интернационалном универзитету у Сарајеву, скептичан је према евентуалним заокретима америчке спољне политике.

Према његовим речима, без обзира на исход избора, када је у питању спољна политика према Балкану до радикалног заокрета неће доћи. Ипак, Трампова отворенија политика могла би донети већу транспарентност у међународним односима.

„Што се тиче Западног Балкана, мислим да неће доћи до неког радикалнијег заокрета. Популарност демократа у нашем региону је најнижем нивоу, највише због подршке Израелу. Лицемерно се залажу за демократију, а подржавају Израел и финансирају га у ономе што ради на Блиском истоку“, рекао је Мухасиловић за РТ Балкан.

Такође, истакао је занимљив феномен у односу на 2016. годину јер је Трамп успео да придобије део муслиманске заједнице у САД.

„Схватио је да је ова заједница бројчано и финансијски јака, па је одлучио да овај пут не иде брутално против муслимана“, навео је Мухасиловић, додајући да се међу Бошњацима и муслиманима на Балкану појавила група тзв. трамписта као резултат те стратегије.

Трамп популарнији у Републици Српској, Харисова у Федерацији БиХ

Истраживање компаније „Валикон“ открива подељене ставове међу грађанима Босне и Херцеговине. Камала Харис, потпредседница САД, ужива знатно већу подршку у Федерацији Босне и Херцеговине, док су грађани Републике Српске доминантно уз Доналда Трампа и желе га видети као наредног председника.

На нивоу целе БиХ, мало више од трећине испитаника, односно 36 одсто жели да Камала Харис постане председница, док 32 одсто подржава Трампа. Остатак популације је или неодлучан или сматра да исход америчких избора није важан за њих.

Ови резултати указују на дубоку поделу по питању америчке политике у региону, где перцепција америчких кандидата и њихових политика зависи од локалних и верских идентитета, што се додатно рефлектује на регионалне политичке и друштвене ставове.

Дубоке поделе између Републике Српске и Федерације БиХ

Питање председничких избора у САД није једини пример разлике у ставовима између грађана Федерације БиХ и Републике Српске, који су често на супротним странама када су у питању глобална дешавања. На годишњицу почетка руске Специјалне војне операције у Украјине, 24. фебруара 2023, зграда Вијећнице у Сарајеву била осветљена бојама украјинске заставе.

Такође, Палата Републике Српске у Бањалуци 18. марта ове године била обојена бојама руске тробојке у знак подршке победи Владимира Путина на председничким изборима у Русији. 9. октобра године, Палата Републике Српске била је осветљена бојама израелске заставе као израз солидарности са Државом Израел због ескалације насиља на Блиском истоку изазваног ракетним нападима Хамаса из Појаса Газе.

Истовремено, у фебруару ове године, на улицама Сарајева организоване су прославе поводом иранског напада на Израел. Ови примери јасно илуструју дубоко укорењене разлике у ставовима две ентитетске заједнице које се рефлектују на скоро све глобалне теме.

Ипак, једно од најоштријих питања које дели грађане Републике Српске и Федерације БиХ остаје чланство Босне и Херцеговине у НАТО-у. Док је Федерација углавном наклоњена придруживању Алијанси, Република Српска традиционално се противи овој идеји јер је и сама била жртва НАТО бомбардовања.

Ови ставови одражавају дубоко укорењене поделе унутар земље, где су историја, религија и политичка опредељења народа Босне и Херцеговине непомирљивa разлика.