ИЗ БРИТАНИЈЕ ОПЕТ АНТИСРПСКА ИНИЦИЈАТИВА: Енглези нам подмећу нову Југославију

КАДА је Јован Дучић, пре скоро 80 година, у Америци, где је живео, чуо да се у крви распада Краљевина СХС, написао је:

– Југословенство није поникло ни из каквих позитивних односа, него из трагичног неспоразума, продукт је поремећаја свих здравих начела. То је једна фатаморгана која је у катастрофу одвела Србију… Ми присуствујемо не само катастрофи наше несрећне државе, основане на лажи и издајству, него и расулу једног друштва.

Данас, сто година после оснивања те краљевине 1918. године, и упркос томе што су се и та прва Југославија и њена наследница СФРЈ у крви распале, све чешће се могу чути иницијативе да би поново требало “ујединити регион” у неку нову Југославију.

Најновија је стигла из Москве, али не путем званичних изјава, већ је “Раша тудеј”, медиј који финансира руска држава, објавио текст из пера Нила Кларка:

– Многи људи у регији носталгични су за Југославијом која је народима Балкана дала не само стабилност, него и економску сигурност. Сада, уместо јаке југословенске државе, имамо низ малих, економски слабих држава, а то одговара империјалним тежњама САД. Једини начин да се проблеми на Балкану реше је – повратак у прошлост.

Да ли је то заиста тако, и шта се крије иза ове препоруке?

– По мом мишљењу, те политичке авантуре за Србију су завршене. То су антисрпске иницијативе које долазе из Велике Британије, као и увек – каже професор Радослав Гаћиновић. – Стварање Југославије је против српских интереса, а Енглези су увек подупирали или иницирали све што је против Срба.

Професор Гаћиновић појашањава:

– На Берлинском конгресу, они су са Бизмарком омогућили да Аустоугарска окупира БиХ, а затим је Велика Британија, заједно са Аустријом, 1912. створила Албанију. Оба ова догађаја била су против српских интереса. Ту је и енглески предлог резолуције о Сребреници, у којој су Срби проглашени геноцидним народом, а чије је усвајање у СБ спречила Русија. Само Велика Британија и Турска никада нису биле на страни Србије.

И ДУШАН Пророковић сматра да стварање “нове Југославије” није реално:

– Југославија јесте била решење, али сада то више није. Барем не у некадашњим границама и с конститутивним народима, онаква каква је била. Пре бих размишљао о неком чвршћем савезу, пре свега православних народа на Балкану – каже Пророковић.

Историчар Предраг Марковић метафорчки каже:

– Правити нову Југославију – то је као када бисте од рибље чорбе правили рибу.

Највећи отпор неком новом уједињавању региона по правилу долази из Хрватске. Наши суседи, када желе некога да дисквалификују и увреде, прогласе га – југоносталгичарем.

Хрватски историчар Хрвоје Класић уверен је да је ново уједињење немогуће.

– Обе Југославије распале су се у крви. Показало се да је испод површине која је замагљивала стварну слику било много анатагонизама и неразумевања, политичких, економских и верских – каже Класић, за “Новости”. – Осим тога, ниједна држава бивше Југославије није се суочила са узроцима и последицама последњег рата.

На примедбу да ни 1945. није било суочавања са оним што се догодило у Другом свестком рату па је формирана Социјалистичка Федеративна Република Југославија, Класић каже да је тада сву власт узела Комунистичка партија, која је била једини фактор уједињења и која је формирала однос према прошлости.

– Не значи да државе и народи неће сарађивати, али не у зајединичкој држави и не у облику какав су имале СФРЈ или Краљевина СХС – каже Класић.

Од стварања Краљевине СХС прошао је читав један век, а толико трају и полемике о тој држави. За већину Срба она је била тамница српског народа и велика грешка која нас је скупо коштала.

– РЕГЕНТ Александар Карађорђевић и тадашња српска влада имали су шансу да коначно реше српско национално питање – уверен је професор Гаћиновић. – Била је то, можда, јединствена прилика у историји да се под покровитељством међународне заједнице створи српска држава на етнички српским територијама. Србија je у Краљевину СХС, ту неприродну творевину, унелa своје елементе државности. Сви међудржавни уговори које је већ била закључила Краљевина Србија само су настављени да функционишу, па није било логично да се та држава зове Југославија.

Наш саговорник је уверен да су корист од Краљевине СХС имале само Хрватска и Словенија:

– Да српска војска није извојевала славну победу у Првом светском рату, а Србија стекла велики углед у свету, питање је како би данас изгледала политичка карта Балкана. А да није било мегаломанске и неразумне политике тадашњег српског руководства, данас највероватније не би постојале ни Хрватска ни Словенија као независне државе.

С друге стране, Предраг Марковић је уверен да тада другог пута није било.

– Од Краљевине СХС сви су профитирали, иако је та држава имала неколико системских грешака: устав је донет на превару, Хрвати су имали нереалне захтеве, људи нису разумели у какву државу улазе… – каже Марковић, за наш лист.

А на примедбе да је тадашње српско руководство имало шансу да створи “велику Србију”, Марковић одговара:

– У тој држави живели би и Албанци, и муслимани, и Македонци, и то више не би била српска држава.

ЗА ХРВОЈА Класића, најгоре је што се прошлост гледа “кроз данашње очи”, па тако догађаје из 1918. посматрамо очима из 2018. године.

– За сваког хрватског политичара 1916. и 1917. залагање за Југославију био је патриотски чин. Данас су они издајници. Исто тако, за велики део српске елите уједињење 1918. био је пут ка “великој Србији” и ширење утицаја да би се наплатили улога и жртве у Првом светском рату.

Душан Пророковић сматра да је југословенска идеја врхунац српске геополитике, али и највеће посрнуће њене примењене политике.

– Просто, потценили смо факторе раздвајања, а преценили факторе спајања – каже он. – Посматрано из данашње перспективе, ми смо из Југославије изашли “кратких рукава”. Зашто? За нас је југословенски интерес био и државни и национални. За Хрвате и Албанце у првом реду, а нешто касније и за остале, национални интерес се ставља у први план, испред југословенског. Зато смо неспремни дочекали распад и дуго лутали.

ФРАНЦУСКА ЖАЛИЛА ЗБОГ НЕСТАНКА СРБИЈЕ

НА устројство Краљевине СХС велике примедбе имале су силе Антанте, посебно Француска и Русија – подсећа Гаћиновић. – Председник француске владе Жорж Клеменсо, уместо честитке краљу у Београду, шаље неку врсту саучешћа, а на мировној конференцији у Версају 1919, када је озваничен завршетак Првог светског рата, Клеменсо је рекао: “Приликом закључења ове наше конференције мира, ја морам да изразим своје велико жаљење што с политичке позорнице света нестаје једно велико историјско име, а то је Србија.”

СВИ СМО НЕСТАЛИ СА МАПЕ

ДУШАН Пророковић подсећа да је Југославија била велика земља, са снажном армијом и у регионалним оквирима респектабилном економијом.

– Њен географски положај је гарантовао место на политичкој мапи Европе. Где смо данас сви ми заједно? Мале, зависне и полуокупиране земље, често без утицаја и на домаћу политику, а камоли на шира регионална збивања.