Директор београдског Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку историчар Миливоје Иванишевић има списак од 18.500 бошњачких злочинаца, од којих је трећина евидентирана у Сарајеву.
Он за Срну објашњава да је количина доступних извора огромна, те да су за идентификацију добродошла бошњачка рјешења о одликовањима, која је добио из Хашког трибунала, односно тужилаштва.
– То је лијепа документација, гдје они кажу за шта је неко одликован и тамо наводе датуме и мјеста његовог дјеловања. Када добијемо те датуме и та мјеста, видимо који су људи убијени тог датума у том мјесту. Њихова рјешења о одликовањима, о наградама – то су најбољи извори информација, као и изјаве наших логораша – прецизира Иванишевић.
Он наглашава да његов списак садржи имена од идејних вођа које су завадиле народ, политичара, до команданата јединица и већих војних формација.
– Сврстани су у пет категорија, а посљедња су – пљачкаши – напомиње Иванишевић, наводећи да су прве информације о томе предате у УН још 1994. године.
Иванишевићев списак бошњачких злочинаца у Подрињу садржи између 2.500 и 3.000 имена, а има податке и за Сарајево и остале локације у БиХ. Списак садржи име, презиме, локацију злочина и друге податке.
– Имамо изворе, документацију, а најпоузданија документација је о командантима логора и исљедницима, који су чинили злочине у логорима. Ови остали су препознати. То су људи који се знају из основних школа и предузећа. Неко по гласу препозна свог комшију, каже – знам да ми је кућу палио тај и тај, да ми је пуцао у мајку и убио је тај и тај – наводи Иванишевић, чији списак бошњачких злочинаца садржи не само име и презиме, него и опис жртве, гдје је почињен злочин и вријеме тог догађаја.
Када је ријеч о списку од 22.000 Срба који је предсједник „Мајке Сребренице“ Мунира Субашић предала њемачком тужиоцу, Иванишевић је навео да Срби немају организацију мајки Сребренице, јер су „српске мајке побијене, од синова ових
/бошњачких/ `Мајки Сребренице`“.
– Типично је то да изађу са великим бројем и да тиме заташкају и одгоде разговор о стварним фактима и чињеницама. Велике бројке су бесмислице, ту су само да нико не би сазнао елементарну чињеницу да они нису имали цивилних жртава – каже Иванишевић.
Он оцјењује да је списак од 22.000 Срба „бесмислица и изум полуписмених и полуобразованих, који се неодговорно фрљају разним подацима, крупним стварима, ријечима или великим бројевима“.
– Тим неистинама никад неће доћи крај. То су типично медијске опасне игре – наводи Иванишевић за Срну.
Коментаришући изјаву њемачког истражиоца Клауса Зорна да „ниједан починилац геноцида у Сребреници који се крије у Њемачкој не треба да се осјећа сигурно“, Иванишевић наводи да је поређење Срба са њемачким нацистима још једна од бројних бесмислица.