ИВАНИЋ: Добровољачка један од највећих злочина у БиХ

Предсједавајући Предсједништва БиХ Младен Иванић изјавио је данас Срни да се у Добровољачкој улици у Сарајеву прије 25 година догодио један од највећих злочина у БиХ.

Он је истакао да су дешавања у Добровољачкој улици почетком маја 1992. године један од симбола почетка рата у БиХ.

„Без обзира на бројне доказе случај `Добровољачка` никад није добио судски епилог. То показује лицемјерство међународне политике и правосуђа у БиХ“, наглашава Иванић.

Он каже да су породице погинулих припадника ЈНА у Добровољачкој улици довољно понижене чињеницом да овај случај није добио судски епилог, па их не треба излагати додатном понижењу сутра у федералном Сарајеву.

„Почаст убијеним одаћемо тамо гдје можемо. Мој изасланик сутра ће присуствовати обиљежавању у Миљевићима у Источном Сарајеву, гдје ће одати почаст недужно страдалим војницима и цивилима“, рекао је Иванић.

Припадници „Зелених беретки“, „Патриотске лиге“, МУП-а и Територијалне одбране БиХ напали су колону ЈНА у Добровољачкој улици 2. маја 1992. године.

У овом нападу живот су изгубила 42 припадника ЈНА, од којих су 32 били Срби, шесторица Хрвати, двојица Бошњаци и двојица Албанци.

Том приликом заробљено је 207 припадника ЈНА, 71 је рањен, а дан касније деветорица заробљених су убијени.

Злочин у Доровољачкој још нема судски епилог.

Међународни тужилац у Тужилаштву БиХ Џуд Романо почетком 2012. године донио је одлуку о обустави истраге против 14 особа, сматрајући да нису учинили кривична дјела за која се терете.

Српско Тужилаштво за ратне злочине је предмет „Добровољачка“ преузело од Војног суда у Београду покренутог још 1992. године против 19 држављана БиХ осумњичених за напад на касарну у Сарајеву и колону ЈНА у Добровољачкој улици, 2. и 3. маја 1992. године.

Међу оптуженима за ове ратне злочине били су Ејуп Ганић, Харис Силајџић, Хасан Ефендић тада командант Територијалне одбране, Сефер Халиловић, Мустафа Хајрулаховић, Заим Бацковић, Јован Дивјак, Фикрет Муслимовић, Керим Лончаревић, Иво Комшић, Стјепан Кљујић.

Предмет „Добровољачка“ уступљен је Хашком трибуналу који је 2003. године закључио да нема никаквог разлога за кривичну пријаву против Јована Дивјака.

По српској потјерници у Лондону у марту 2010. године ухапшен је Ејуп Ганић, али га је енглески судија пустио, сматрајући да је поступак „политички мотивисан“.

Јован Дивјак је 2011. године приведен у Бечу због идентичне потјернице, али је Аустрија одбила да га преда Србији са образложењем да се „не би могло очекивати поштено суђење у Београду“.

Одбор Владе Републике Српске за његовање традиција ослободилачких ратова донио је одлуку да обиљежавање 25 година од злочина у Добровољачкој улици ове године буде организовано само у Миљевићима у Источном Сарајеву, а не и у федералном Сарајеву.

Предсједник Пододбора Велимир Дуњић рекао је раније Срни да је ова одлука изнуђена понашањем кантоналних и федералних власти.

Тагови: БиХ, Младен Иванић