Истраживање је спроведено у периоду 5. до 11. августа, након предаје изборних листи а њиме су обухваћена 1.004 испитаника разнородних структура, те је, како се наводи у образложењу, узорак репрезентативан.

По снази, иза ДПС-а, следе коалиције „За будућност Црне Горе“ коју чине Демократски фронт, Права Црна Гора, Социјалистичка народна партија, Уједињена, Радничка партија, преноси „Борба“.

“По свему судећи они су постигли синергетски ефекат, па би овом политичком савезу подршку пружило 25,9 одсто. Ова коалиција додатно је оснажила позиције ДФ-а, дајући му лидерску позицију у њој, али и без сумње пружила могућност да политички преживе они који тешко да би могли доћи до мандата самосталним наступом“, наводи се у образложењу истраживања.

Слична ситуација је и са коалицијом „Мир је наша нација“ коју чине Демократска Црна Гора, Демос, ПиР, Нова Љевица. Наиме, за ову коалицију би гласало 15,5 одсто испитаника.

УРА би остварила подршку од 7,5 одсто, мада њено бирачко тело показује изразито чудна, да не кажемо „лутајућа“ својства.

„Свакако, у прилог су им ишла умерена, али видна кокетирања СДП-а према ДПС-у, с акцентом на изјавама неких функционера ове партије да су спремни на коалицију са ДПС-ом. Не треба подсећати да они деле идеолошки исто бирачко тело, процрногорско, грађанско, али опозиционо. Управо ово може СДП коштати парламентарног статуса, који је тренутно са рејтингом од 3,1 одсто имају”, наводи се у образложењу истраживања.

За Бошњачку странку би, према истраживању гласало 5,4 одсто испитаника, односно освојили би 4 посланичка места у Скупштини Црне Горе, док СД-у по овом истраживању са 2,6 одсто не би прошао цензус.

Такође, према овом истраживању ХГИ, који има 0.3 одсто, осваја један мандат (по Закону је неопходно 0.35%). Како постоје две хрватске изборне листе, које могу поделити гласове, чиме би Хрватска национална заједница остала без мандата. У том случају, на ове резултате истраживања опозиција би повећала свој резултат за тај један мандат.

По истраживању јавног мњења Албанске коалиције (њих две) у збиру су освојиле 4.4 одсто.

„Међутим, у обрачуну мандата није могуће укалкулисати више од 3 осто, разлог томе лежи у законском ограничењу, Албанске коалиције освојиће 2 мандата. Да су Албанске политичке партије направиле једну листу очигледно да би на изборима могле рачунати на минимум 3, ако не и 4, мандата“, пише у образложењу.

Како наводе, Албанске и Хрватске политичке партије су направиле грешку тиме што нису ишле у оквиру једног субјекта националног предзнака који би представљао сваку од њих, што њихове гласове може однети управо онима које сматрају највећим опонентима.

За коначне резултате битан је степен излазности који ће се остварити 30. августа. У овом истраживању он је износио 66.9 одсто, закључује се у истраживању.