ИСТОРИЈСКИ АУТИЗАМ: Зашто „толерантном“ Сарајеву смета прослава!?

На свечано обиљежавање Дана Републике Српске, из остатка БиХ пристижу бројне реаговања.

Из ОХР-а су кратко казали да се Дејтонски споразум, Устав БиХ и одлуке Уставног суда морају поштовати. Из америчке амбасаде у Сарајеву – да „непоштивање одлука Уставног суда БиХ представља кршење владавине права“, а они који то чине треба да одговарају. Не прецизирајући да ли је и ко евентуално прекршио владавину права, подржавају статус Српске и ФБиХ у оквиру суверене БиХ. Позивају све стране да се суздрже од заоштрене реторике и поштују ланац заповиједања у Оружаним снагама БиХ.

Реаговали су и хрватски и бошњачки чланови Предсједништва БиХ. Драган Човић тврди да се без потребе дижу тензије око обиљежавања Дана Републике Српске. Бакир Изетбеговић тражи да се испита законски основ и утврди евентуална одговорност због ангажовања припадника Оружаних снага БиХ на церемонији. Али, нижерангирани политичари и поједина бошњачка удружења отишла су и корак даље. Заборављајући на предратну улогу властитих вођа, жеља им је да се 9. јануар прогласи, како кажу, „даном сјећања на жртве ратних злочина и геноцида“. И да се то законом уоквири.

Док су се Бањалуком проламали звуци корачница у слављеничкој атмосфери, из самопроглашеног толерантног и мулти града на Миљацки, омеђеног шеријатским џума паузама на Универзитету и Бусулџићима и иним Младим муслиманима у школама и на улицама, хорски су реаговали. Из готово празне Парламентарне скупштине, СДП-ов Денис Бећировић иза којег су већ сабрана дјела неуспјеха. Од јалове резулоције о Суторини чији је једини ефекат – заоштрени билатерални односи са Црном Гором, па до бројних истих таквих приједлога којима је безуспјешно покушавао да законски уоквири сарајевску ратну мантру. Овај пут, у средишту његовог покушаја је нацрт закона 9. јануар.

Припремио је, каже, и образложење на чак 1.000 страна. Али, заборавио је професор историје бројне историјске факте. Да је 9. јануар изнуђени одговор. Да је садам мјесеци прије спорног му јануара, у свим дијеловима БиХ са муслиманском већином, формирана Патриотска лига – паравојна муслиманска формација. И „Зелене беретке“ с истим предзнаком. Или да је прва национална странка у БиХ управо СДА коју су формирали сљедбеници Мустафе Бусулџића. Погубније од амнезије за једног историчара јесте негирање директних учесника догађаја, попут академика Мухамеда Филиповића који је на заласку богате политичке каријере јавно признао оно што сви – осим сарајевских „историчара“ знају – за почетак рата у БиХ крива је СДА.

И није академик Филиповић једини рушилац сарајевског ратног мита и Бећировићеве фатаморгане. О СДА-овим ратним почецима и сарајевским убицама на суду у Приштини проговорио је и Фахрудин Радончић.

За квазитолерантно Сарајево и историјски аутизам, оваква свједочења су, очекивано, неприхватљива. Али, све их је више. Чувара „Алијиног аманета“, попут Бећировића, све мање. Данас су му се придружили Сејфудин Токић и портпароли појединих
бошњачких ратних удружења, међу којима и идеолози монструозних инсталација и поштоваоци лика и дјела оптуженог ратног кољача из Сребренице Насера Орића. И то ваљда довољно говори!

Тагови: БиХ, Дан Републике Српске