ИСТОЧНО САРАЈЕВО: Егзодус сарајевских Срба – једна од највећих трагедија Срба у 20. вијеку

Не смије се дозволити да егзодус Срба из Сарајева, што је једна од највећих трагедија српског народа у 20. вијеку, падне у заборав и мора се учинити све да потомци не доживе ништа слично, рекао је градоначелник Источног Сарајева Ненад Самарџија.

„Срби из Сарајева свјесно су поднијели жртву за стварање Српске и зато су једни од највећих страдалника протеклог рата“, истакао је Самарџија на академији „Још увијек постојим“ која је организована поводом обиљежавања 20 година од егзодуса Срба из Сарајева.

Он је навео да је прошло 20 година од када је 120.000 сарајевских Срба морало да напусти своја огњишта, али да слике трагичних колона још живе у сјећању.

Самарџија је рекао да су у марту 1996. године исписане бројне појединачне трагедије, додајући да је Дејтонски мировни споразум за сарајевске Србе асоцијација на највеће послијератно протјеривање народа са својих огњишта.

„Српски борци су зауставили 35 офанзива муслиманско-хрватске војске, одбранили своје домове, а онда су Илијаш, Грбавица, Илиџа, Рајловац, Хаџићи и друга насеља, за столом у Дејтону, припала Федерацији БиХ“, нагласио је Самарџија.

Он је подсјетио да је за одбрану ових простора живот дало више од 4.000 бораца, 3.500 их је рањено, готово 1.000 сахрањено на Војничком гробљу Мали Зејтинлик на Сокоцу, а да су породице у вријеме егзодуса пренијеле 500 посмртних остатака својих најближих.

„Према неким подацима, у Сарајеву је током ратних година нестало 5.000 Срба, а прије рата је у овом граду живјело 33 одсто становништва српске националности или 170.000 Срба. У Сарајеву и мјестима око града нестало је 100.000 Срба, а данас их ту живи тек 5.000“, истакао је Самарџија.

Преживјели Срби насељени су у Источном Сарајеву у којем, према најновијим подацима, на подручју шест општина живи 70.000 Срба, а многи су одселили у иностранство и друге дијелове Српске и Србије.

Након егзодуса, тадашње руководство Републике Српске и Повјереништво Српског Сарајева донијело је одлуку да буде изграђен град како би расељено становништво из Сарајева могло да буде смјештено, а град је за развој привреде и стамбено збрињавање издвојио 55 милиона КМ.

Одајући почаст сарајевским Србима, Самарџија им је захвалио што су били најјачи када им је било најтеже, нагласивши да се не смије заборавити вјековно присуство Срба у Сарајеву који су у њему радили и стварали.

„Порука која је била упућена из Федерације БиХ гласила је да у Сарајеву могу остати они који нису носили униформу. Био је то јасан знак да нема повратка“, рекао је Самарџија.

У Културном центру Источно Ново Сарајево, у којем је одржана академија, постављена је изложба документарних фотографија из ратног периода, захваљујући Рајку Паштару и Драгану Елчићу, који су сакупили и сачували највећи дио фотографија из овог периода.

На академији су наступили и Српско пјевачко друштво „Слога“ из Сарајева, те прочитане приче књижевника Жељка Пржуља, пјесма Горана Врачара „Свјетла Сарајева“ и пјесма „Сарајево“ пјесника Дејана Гутаља.

У програму су учествовали и ученици Средње музичке школе из Источног Сарајева.

У галерији Културног центра приказан је документарни филм Драгана Елчића „Сарајевски егзодус-три тачке на мир“, који је базиран на архивским материјалима из времена егзодуса, као и ратног периода, те документарни филм Сњежана Лаловића „Егзодус поново“, који је награђен Златном медаљом Београда 1996. године.

Вечерашњу академију поводом 20 година егзодуса Срба из Сарајева „Још увијек постојим“ организовао је град Источно Сарајево.

Тагови: БиХ, Источно Сарајево, Ненад Самарџија