ИСТИНА ЈЕ ЧЕСТО СУРОВА: Зашто бошњачки интелектуалци заборављају историју сопственог народа?

Охрабрени Инцковим поређењем Републике Српске и НДХ-а, бошњачки идеолози све гласније понављају овај став.

Притом заобилазе историјске чињенице које неспорно доказују нескривену наклоност муслимана у оба свјетска рата окупационим снагама Аустроугарске, а потом и Њемачке и НДХ.

Није то непознато сарајевским бошњачким тзв. елитама, као ни чињеница да је младомуслиман и први предсједник тзв. Републике БиХ Алија Изетбеговић у Другом свјетском рату био припадник злогласне усташке Ханџар дивизије.

На то упозоравају и историчари.

Попис становништва из 1931. потврђује да су православци најбројнији у БиХ. Заједно са Југословенима, Срби су у БиХ већина све до пописа 1971. године, када нова муслиманска нација преузима примат.

Срба и Југословена мање је и након пописа 1991, а посљедњи, проведен 2013. на примјеру Сарајева доказује да су сведени на ниво статистичке грешке.

Демографску катастрофу узроковла су масовна страдања и злочини над Србима у два свјетска рата, двије планске колонизације, као и посљедњи рат. Само од 41. до 45. године између 900.000 и 1.200.000 Срба убијено је на подручју НДХ.

– Ако се озбиљно уђе у анализу историјских докумената, постаје јасно да се муслиманско становништво у добром дјелу БиХ не може амнестирати од учешћа у усташком покрету, од привржености НДХ и од злочина који су провођени над Србима. Питање је колио су се осјећали као хрватско цвјеће или су се једноставно приклањали држави која је у том тренутку јача, каже историчар Драга Мастиловић.

Фехим еф. Спахо, поглавар исламске вјерске заједнице 1941. поручује муслиманима да љубав поглавника и маршала Кватерника према муслиманима чувају као свој најдрагоцјенији капитал. Сарајево добија Обалу Адолфа Хитлера, Мусолинијево шеталиште, Улицу војсковође Славка Кватерника… Срби, Јевреји и Роми проглашавају се непоћудним елементима…

– Двадесет пет одсто становништва Сарајева били су Јевреји, око 12.000. Данас су сведени на промиле. Између 85 и 90 одсто је убијено, 10.000 у Сарајеву а двије хиљаде на преосталом простору БиХ, појашњава виши педагог у Музеју Јевреја Сарајево, Марио Кабиљо.

До краја 1941. јеврејске дјеце у школама више нема, а преостала српска и сва друга дјеца принуђена су на усташки поздрав, За дом спремни. Доминира усташка младеж …

– Кроз свој истраживачки рад нисам наишла на конкретне облике отпора против усташке школске политике. Усташка младеж била је саставни дио система, наводи Сања Гладанац, сарадник Института за историју Сарајево.

Баш као што су римокатолички идеолози, не питајући народе који овдје живе, Дрину обиљежили као границу источног и западног свијета, ни идеја босанске нације и језика није аутохтона. Аустроугарски намјесник Бењамин Калај зачетник је

– Свако има право на нацију и да се зове како хоће, али не можете се данас називати једним, а онда тражити историјске коријене дубоко кроз историју. Опасно је по историчаре јер Бошњака у ранијим пописима нема, додаје Драга Мастиловић.

Мастиловић указује да ништа мање опасно није ни селективно баштињење антифашистичке традиције и датума, попут 25. новембра и декларације ЗАВНОБИХ-а у којој се нигдје не помиње државност БиХ, но само воља за уједињењем у Југославију.

Вријеђа и опсесивно величање властитих и негирање жртава других бх. народа, јер ратови су односили људе, а ако смо као људи претрајали – људски је истином свједочити.

Тагови: БиХ, Валентин Инцко, НДХ, Срби