Намјерно преувеличавање разлога Тонија Блера за инвазију на Ирак урађено је према истој матрици центара моћи са Запада као и у случајевима „Маркале“ у БиХ и „Рачак“ на Космету, који је послужио за агресију на Србију 1999. године – каже професор Универзитета у Београду Слободан Рељић.
Рељић, бивши уредник београдског недељника НИХ, чија књига „Медији и Трећи свјетски рат“ ускоро излази из штампе, рекао је за Спутњик да се може повући паралела између „разлога“ за инвазију на Ирак и случаја гранатирања сарајевске пијаце Маркале, или случаја „Рачак“ из 1999. године на Косову и Метохији.
Он је истакао да је западна медијска фаланга систематски производила „масакре“, па је тако, с невиђеним цинизмом, од фотографије на којој се виде три линије бодљикаве жице иза које стоји мршави млађи човјек у Омарској, створен стереотип о „концентрационим логорима“.
– Приче неколико анонимних муслиманки у загребачкој џамији произвеле су у западним медијима бројку од преко 100.000 силованих жена, а предсједник Србије Слободан Милошевић је проглашен за „балканског касапина и Хитлера“ – наводи он.
Рељић напомиње да је истовремено испред тих „слободних новинара“ прошла колона од 250.000 српских избјеглица из Српске Крајине, невиђена у Европи од Другог свјетског рата, али да су њихови извјештаји ту несрећу описивали као „изливање воде у јесен преко плавног пута“.
Ратови су испланирани у великим центрима моћи, појашњава Рељић и додаје да није ријеч о случајности и да се тако изводе све операције Запада у посљедњих бар четврт вијека.
Он наводи да данас живимо у времену у коме се на Западу практично не одлучује у оквиру политичких структура.
– Немојте заборавити да је у Америци оно што се зове војно-индустријски комплекс највећи послодавац на свијету. То је једна смјеса, а све увезано са политиком и увијек, наравно, са глобалном економијом – каже Рељић.
Он оцјењује да се реактуелизовање случаја „Блер“ дешава десет година касније кад то више не може да утиче на било какав слијед догађаја и представља покушај „пеглања“ зато што су они тада прекршили овлаштења УН.
– Из тога је јасно, кад се прелази на паралелу са нама, зашто им је данас толико стало да премијер Србије Александар Вучић и наша влада признају Косово. То је, дакле, изравнавање тих старих ствари, зато што је тада рађено све противно основним правилима“ – сматра он.
Подсјећајући на преговоре у Рамбујеу, Рељић каже да је бомбардовање Србије већ било одлучено и да је све било спремно, само је требало да се покрене операција, због чега је Рачак био неопходан.
– Да није било Рачка, било би нечег другог, јер у сваком случају операција не може да стане – рекао је Рељић, наводећи да за извршиоце казне не може бити, јер ти људи реално не одлучују.
Он је истакао да су Слободан Милошевић и сви српски генерали, за разлику од Блера, морали бити кажњени, зато што су се супротставили операцији која је негдје планирана у САД, а циљ је да ником другом не падне на ум да се супротстави томе.
– Проблем је што клизимо ка сукобу који може да буде планетарних размјера, зато што у вријеме кад су акције изводили Буш и Блер нису имали реалне противнике у свијету – рекао је он.
Међутим, истакао је Рељић, данас постоји Русија која неће дозволити да се на њој изводе такве врсте експеримената, а с друге стране, постоји и Кина која такође није спремна да буде дио таквих врста игара.
– Због тога, свијет улази у страшно ризичан период који је много ризичнији од периода Хладног рата, јер се одлуке не доносе у неком логичком слиједу ствари, него се сваки пут доносе на нивоу потреба неких корпоративних дијелова у свијету – рекао је Рељић.