ИНСТИТУТ „РОН ПОЛ“: Црна Гора је темпирана бомба

Црна Гора је темпирана бомба која би НАТО могла да уведе у рат са Русијом, објављено је на сајту Института за мир и просперитет „Рон Пол“.

У чланку „Непотребност НАТО-а: Да ли стварно треба да бранимо Црну Гору“, аутор текста анализира ситуацију из угла САД, највеће чланице НАТО-а, наглашавајући да би Црна Гора могла да буде плодно тле за трећи светски рат, тако што ће својом нестабилном политиком да увуче у сукоб Русију и Америку, јер би она, према правилима НАТО-а, морала да је брани.

Стога, препоручује државама-чланицама да приме Црну Гору у НАТО, али тек ако САД не буду део ње, преноси портал „Ин4с“.

„Последњи кандидат за улазак у НАТО – Црна Гора — наглашава апсурдност архаичне реликвије Хладног рата, али и опасност коју представља САД“, стоји у почетку чланка. „Да, Црна Гора је права држава, тако нешто: има преко 600.000 становника, 5.000 квадратних миља, војску са мање од 2.000 војника и морнара. Током средњег века била је подељена на ратничка племена која су се ујединила једино да би се одупрли Османлијском царству: границе онога што ће касније постати кнежевина биле су несигурне, као и границе свих других суседних балканских земаља, чије су нестабилности и склоности ка сукобима дала фразу ’балканизација‘ као синоним за нестабилност. Некада бастион древног српског национализма — државу су бомбардовале САД током рата на Косову — Црна Гора је прошла демографску трансформацију и сада је држава која је једнако подељена између Срба и других народа: државна политика такође је поларизована, са просрпским и проруским опозиционим партијама и про-ЕУ и про-НАТО партијама, иако ови последњи имају тренутно слабу контролу над владом.“

Ђукановић је познат под именом „Господин 10 одсто“

„Њујорк тајмс“ описује председника Ђукановића као ноторно непоштеног, познатог и под именом ’Господин 10 одсто‘, што је алузија на његову корупционашку репутацију, наводи се у овом чланку. „У изборима на којима је Ђукановић заменио свој бившег пријатеља Момира Булатовића — обојица су претходно били чланови Комунистичке партије, која нема историју отпадништва — будуће банде Ђукановићевих присталица напале су опозицију, појавило се 40.000 сумњивих гласача, гласачи који су регистровани на неколико бирачких места, и друге ’нерегуларности‘.“ „У изборној ноћи, док су Ђукановићеве снаге прослављале победу пуцајући из калашњикова у ваздух, службе обезбеђења и тајна полиција померили су се ка опозиционим штабовима и блокирали их“, наводи репортер цитат из свог ранијег извјештаја. „Ово је ‘демократија’ у Црној Гори. И од тада све је горе“, нагласио је он. „Референдум је 2006. године прешао захтеваних 55 процената са само неколико хиљада гласова, и Ђукановић је успео да задржи своју функцију милом или силом све до сада. Последњи избори завршени су неубедљиво, владајућа партији је фалила већина да би могла да формира владу. Ђукановић и његов ДПС, који је кампању водио као шампион НАТО-а, представљајући изборе као референдум о два главна питања, поделили су земљу по етничкој и идеолошкој равни: ради се о његовом предлогу да се Црна Гора придружи НАТО-у и ЕУ.“ Кампања је била прилика да ДПС оптужи Русију да планира да покраде изборе у име руских „агената“ и измишљена је компликована завјера у којој је наводно учествовао и агент руске службе безбједности који је планирао да заузме зграду Скупштине, убије Ђукановића и његове партнере, и успостави про-руски режим. Не постоје никакви докази којима би се подупрла ове оптужбе, а које је „Њујорк тајмс“ назвао „мутним“.

Црна Гора би могла да постави темеље за трећи светски рат

Укратко, ово је нешто мало драматичнија верзија истих оптужби које је сипала Хилари Клинтон против Доналда Трампа током своје председничке кампање, оцењује се у тексту. Црна Гора је, упозорава аутор, врело етно-националних тензија које би могли да експлодирају у грађански рат или прекогранични сукоб са било ким од њених суседа. НАТО споразум подразумева да све потписнице пруже помоћ једној од држава-чланица које су умешане у гранични сукоб са Косовом, Хрватском и Босном и Херцеговином. Штавише, тај је сукоб оптерећен свеалбанским националистичким покретом који сматра да је јужна Црна Гора део „Велике Албаније“, а да не помињемо свесловенски националистички покрет који жели да се поново уједини са Србијом и гледа у Русију као у звезду водиљу, наводи се у чланку. „Другим речима, та држава је темпирана бомба која само чека окидач. Њено чланство у НАТО-у би захтевало да САД интервенише у случају да неко од ових сукоба пређу у насиље. Подељена на проруске и антируске фракције, Црна Гора представља савршен стожер за већи конфликт између САД и НАТО-а, са једне стране, и Владимира Путина, са друге стране“, констатује аутор и поставља питање: „Да ли стварно желимо да поставимо темеље трећем светском рату са нуклеарно наоружаном Русијом само да бисмо прикључили црногорску кобајаги ’војску‘ НАТО-у?“ „У здраворазумском свету, одговор би био: ’Наравно да не‘, али ми живимо у свету који су створиле наше политичке класе, свету који је одређен политиком ‘светског поретка‘, чије су границе банкротираног царства гурнуте све докле њихова охолост може да допре. Стварност је оваква: ми плаћамо милијарде долара да бисмо платили трошкове НАТО-а, док су наши беспомоћни савезници одбили да плате свој део и уместо тога своје богатство користе за субвенционирање дарежљиве социјалне државе — док истовремено у своје државе примају стотине хиљада избеглица из порушених градова, које беже из ратова које ове државе воде у иностранству.“

Тагови: НАТО, Русија, Црна Гора