Иницијатива за усвајање резолуције о геноциду над Србима у НДХ: Милион потписа за милион жртава

Скупом у недељу испред београдске Цркве Светог Марка започело је прикупљање потписа за усвајање резолуције о геноциду над Србима у Независној Држави Хрватској (НДХ) чији су иницијатори неколико крајишких удружења окупљених око Покрета Срба Крајишника.

Како за РТ Балкан објашњава председник овог покрета Миле Боснић испред Маркове цркве за два сата, колико је трајало прикупљање потписа, 980 грађана подржало је именом и презименом иницијативу да Народна скупштина донесе резолуцију о геноциду над Србима у НДХ током Другог светског рата.

“Сада планирамо да идемо у Ниш, потом Нови Сад, Инђију, Сремску Митровицу, Руму. Од идуће недеље прикупљаћемо потписе и у Републици Српској, у Бањалуци и Приједору, а добили смо позив и од српског Културног друштва ‘Просвета’ из Беча да идемо и тамо”, објашњава Боснић.

Како истиче, намера им је да 28. априла предају потписе 10.000 грађана са правом гласа у Републици Србији и затраже да Народна Скупштина усвоји резолуцију.

С обзиром на тежак политички тренутак, и због ситуације око Косова и Метохије и због Републике Српске, додаје наш саговорник, сматрају да је рок од годину дана довољан да се Скупштина изјасни о њиховој иницијативи.

“Ако се то не деси настављамо и даље скупљање потписа да би дошли до 30.000, да се изађе на референдум. Покренућемо и ширу акцију: за милион страдалих милион потписа“, истиче Боснић.

Он додаје да ће од следеће недеље почети да обавештавају све парламентарне политичке странке о резолуцији и иницијативи удружења да се она усвоји.

“Позиција, опозиција, небитно је, сви ће бити обавештени. Направићемо једну књигу части и бешчашћа и тражићемо изјашњавање и уписивање ко је за, а ко против овакве резолуције. Јер ово је народна акција и у њој нема ни четника ни партизана, ни позиције ни опозиције, има само јасног питања да ли смо ми жртва геноцида, да ли треба да се усвоји резолуција и да се са тим упозна цео свет или не. Врло јасно”, наглашава Боснић.

У тексту резолуције која има девет тачака наводи се да злочин над Србима извршен у НДХ од стране усташког државног апарата представља смишљен и планиран геноцид како је дефинисан Конвенцијом о спречавању и кажњавању геноцида Генералне скупштине УН.

Предлаже се назив затирање/покољ за геноцид извршен над Србима у НДХ, а као дан сећања предлаже се 28. април када су 1941. извршена прва масовна погубљења у Гудовцу код Бјеловара.

Народна скупштина позива се да измени Кривични закон како би порицање и релативизација геноцида над Србима у НДХ било одговарајуће санкционисано, а Влада Србије да оснује музеј посвећен српским жртвама у НДХ. Народна Скупштина захтева од Републике Хрватске и Босне и Херцеговине да на достојан начин обележе, одржавају и обезбеђују сва места на којима су извршени злочини, пише у претпоследњој тачки резолуције.

У преамбули овог документа наводи се да је геноцид над Србима спровођен у складу са усташком великохрватском идеологијом Анте Старчевића и Анте Павелића, уз учешће комплетног државног апарата, војске, полиције, католичке цркве, као посебан пројекат само за НДХ, док је уништење Јевреја и Рома рађено по налогу нацистичке Немачке и као такав овај геноцид је осуђен.

У више наврата Народној скупштини су парламентарне странке и групе посланика подносиле иницијативу да се усвоји резолуција о геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ, али такав документ никада није стављен на дневни ред српског парламента.

Ово је вероватно први пут да се најављује прикупљање потписа за расписивање референдума, уколико Народна скупштина поново остане неизјашњена о овом питању.

Према члану 15 Закона о референдуму и народној иницијативи Народна скупштина је дужна да распише референдум на захтев бирача чији је најмањи број утврђен Уставом или законом.

Што се тиче републичког референдума, у члану 50 закона води се да када најмање 100.000 бирача поднесе захтев за расписивање референдума, председник Народне скупштине доставља тај захтев народним посланицима, Влади и одбору Народне скупштине надлежном за уставна питања. Ако захтев буде усвојен доноси се одлука о расписивању референдума.

Изменама Закона о референдуму из 2021. укинуте су одредбе по којима је било обавезно изјашњавање натполовичне већине грађана да би се референдум сматрао успелим. Тога у новом закону нема, већ се наводи да “ако су грађани на референдуму донели одлуку о потврђивању акта, тај акт се сматра усвојеним даном одржавања референдума и проглашава се у складу са Уставом и законом, а ако грађани на референдуму нису потврдили акт сматра се да тај акт није ни донет”.