ИМАМО МИ ДОСТА НАШИХ ЛЕПИХ ПРАЗНИКА: Не скрнавите празник, данас је Свети Лука а не Ноћ вјештица

Не шијте костиме за децу, не облачите их и не маскирајте у оно што њима не припада, не шаљите их да звоне по туђим кућама и становима, деца не знају шта представља Ноћ вештица и ко га прославља… свакако њима је то занимљиво, и не могу да схвате.

Ви као родитељи морате их научити, имамо ми доста наших лепих православних празника, за понос. Ми имамо наш празник крсну славу, да ли неки американац, енглез зна нешто о нашој крсној слави, и како се долази на славу и како домаћин отвара врата, и кога ће угледати, свакако свог рођака, пријатеља лепо обученог и веселог… ?

Зашто би нам све туђе било лепше и драже?

И ми имамо Беле Покладе, народни празник Словена, прослављају их Православни хришћани. Али, његови корени су пагански и везани су за обележавање култа Сунца и доласка пролећа.

Данас се покладе углавном везују за почетак хришћанског обележавања великог поста уочи Вскрса. Покладе су дан за праштање и весеље, празник када се на трпези налази „бела“ храна, тражи се опроштај грехова, али се и припрема за Велики пост.

Тада се мрси, а од наредног дана на пост. Народна веровања су повезивала период поклада са повећаном опасношћу од злих сила и вештица, од којих се народ штитио на симболичне начине, рецимо белим луком или паљењем обредних ватри („олалија“).

Да се вратимо на Ноћ вештица, које се слави у многим земљама, посебно у Америци и Енглеској, и то треба поштовати као и све туђе обичаје… али тако требамо поштовати и своје, а и нема разлога користити туђе обичаје и празнике.

У Ноћи вештица се одрасли и деца облаче као бића из подземља (духови, зомбији, вештице, гоблини) и уживају у спектакуларним ватрометима. Куће се украшене бундевама или страшилима.

Дворишта се украшавају надгробним споменицима, гремлинима, лампионима, страшилима, вештицама, наранџастим и љубичастим светла, те декорацијама као што су скелети, паукови, бундеве, мумије, вампири и друга монструозна створења.

Претпоставља се да се током овог празника потроши близу осам милијарди долара годишње, па је сасвим јасна његова популаризација у свету али и на нашим просторима.

Закључак… ми свакако том обичају не припадано, данас је Свети Лука, њега празнујмо, он нама припада.

Наша је обавеза и дужност као родитеља да нашу децу васпитавамо у духу вере коју су нам Свети Сава и остали српски светитељи оставили у аманет и утемељили нам пут, Светосавски пут.

Зато данас требамо забранимо деци одлазак на школске приредбе (тамо где их прослављају, али мислим да су ретке такве школе) поводом овог скупа, и не шаљите их да звоне по туђим кућама и становима јер, ми свакако нисмо део те традиције, целим својим бићем.

Свима који славе Светоф Луку, срећна слава!