Тужилаштво БиХ формирало је предмет у вези са ратним злочином над српским становништвом у селима Шапићи. Пријемет и Тројан у општини Чајниче, који је почињен 14 фебруара 1993. године. Међу оптуженима су осморица држављана Црне Горе и то Џафер и Самир Бунгур, Џемо Бавчић, Сејфо и Шефкс Османагић, Ешреф Бунгур, Суад и Јусуф Моћевић.
Да се у БиХ води истрага због убиства у Чајничу, потврђено нам је из специјалног тужилаштва Црне Горе, објављује подгорички Дан.
„Обавјештавамо Вас да Специјално државно тужилаштво не води истрагу поводом злочина у Чајничу који је почињен 1993. године, али је поводом тог случаја остварило комуникацију и сарадњу са Тужилаштвом БиХ. Од колега из БиХ добили смо информацију да је у том тужилаштву формиран предмет и налази се у фази извиђаја“, саопштено је из Специјалног гужилаштва.
У Чајничу је убијено 258 цивила, а тужилаштво располаже доказима да су у звјерским ликвидацијама, одвођењу у заробљеништво, силовањима и излагању тортури учествовала лица са подручја Буковице, у општини Пљевља.
Против осморице муслимана из Пљевља полиција из Чајнича подигла је кривичне пријаве 1993. године, због основане сумње да су починили ратни злочин над цивилним становништвом у Босни и Херцеговини. Осморица Пљевљака су осумњичена да су 14. фебруара 1993. године, кршећи правила међународног права за вријеме рата, наређивали напад на цивилно становништво и цивилна насеља, вршили убиства, нељудски поступали и противзаконито одводили људе у концентрационе логоре.
„Истрагу у овом предмету водило је тужилаштво Црне Горе, а сада је предмет у надлежности Тужилаштва БиХ“, потврђено нам је из више извора, пише Дан.
У зору 14. фебруара 1993. године, с територије Црне Горе из правца села Буковица припадници тзв. Армије БиХ напали су незаштићена села Трпиње и Шапићи у општини Чајниче.
С леђа, одакле су Срби, мјештани чајничких села, најмање очекивали. Муслимански војници претходно су прошли кроз слабо повезане положаје Војске РС и прешли на територију Црне Горе, гдје су их дочекали муслимани из Буковице. Многи од њих и сами су тог дана обукли униформу тзв. Армије БиХ.
Исказ заробљених војника тзв. Армије БиХ потврђује помоћ и учешће муслимана из Буковице у Црној Гори у нападу на Чајниче. И транскрипти разговора, које је у књизи „Државна тајна објавио Семир Халиловић, син ратног команданта тзв. Армије БиХ Сефера Халиловића јасно доказују да су у покољу српског цивилног становништва у чајничким селима учествовали црногорски држављани муслиманске националности из Пљеваља.
У документима које је објавио Халиловић прецизно је наведена наредба како треба извести напад у Чајничу, преко Црне Горе, ко су били сарадници из пљеваљске Буковице и како је уз њихову помоћ избегнут сусрет са граничарима Војске Југославије.
Људи који су преживјели ове догађаје тврде да је муслиманска војска знала одзив и лозинку, која се користила у комуникацији између припадника Војске Југославије, који су били на граници са Босном, и припадника Војске Републике Српске, која је управо промијењена 13. фебруара 1993. године дан уочи злочина. Сматрају да је у Војсци Југославије била „кртица, која је одала лозинку или је продала муслиманским снагама.
Блашко Поповић из села Трпиња, настањен у Чајничу, један од свједока напада муслимана на српска села у општини Чајниче, медијима је испричао је детаље догађаја.
„Прво смо видјели да је запаљена кућа Радета Пијевића, кућа је горела наврх села Шапићи. Тамо је било наше родбине и мале дјеце. Договарали смо се како да извучемо наше људе из Шапића. Пошто је муслиманска војска запалила више кућа у Шапићима, мјештани оближње Трпиње, у страху од покоља организовано су напустили село. Кренули су преко Ханине до Поникава, гдје су их муслимански војници сачекали пуцњавом и убили Душанку Машић (50). На истом мјесту убијен је и тринаестогодишњи Жељко Машић, који је након рањавања масакриран, а убијен је и Мирослав Крнојелац (54), који је возилом Хитне помоћи наишао испред муслиманске засједе. Заклан је Трифко Дачевић (66), а пронађена су и масакрирана тијела Душана Чевића, Душка Катана, Божа Дачевића, Станојке Дачевић, Стева и Вучка Ковачевића. Сви су убијени из ватреног оружја, а касније су њихова тијела измасакрирана„, испричао је Поповић.
„Муслиманска војска је прво извршила оружани напад на село Шапићи, и том приликом запалила куће Рајка и Милоша Пијевића. Након тога, испред куће су убили Рајка и Даринку Пијевић, стару око 70 година. Ја сам свједок да је било око 500 муслиманских војника. Они су прошли правцем пљеваљских села Моћевићи, Крушевци, Бунгури према мјесту Илијина Стијена и Дебело Брдо. Затим су отишли у Јепу Раван према Рибарицама, у букову шуму, па се даље повукли према Бавчић ријеци, на црногорско-босанску границу – свједочио је Поповић.
О злочинима у Чајничу, у Скупштини Црне Горе говорио је Андрија Мандић, лидер Нове српске демократије. Он је у скупштинској сали показао ДВД са видео-записом злочина над Србима из Чајнича који су починили црногорски држављани муслиманске националности.
Поред филмског материјала, Мандић је пред камерама посланицима показао и документа званични допис тадашње Станице јавне безбједности Чајниче, од 19. фебруара 1993. године, Центру безбједности Пљеваља у којем их обавјештавају да је 38 особа из општине Пљевља „починило геноцид над српским живљем у селима Трпиње, Шапиће и Поникве“ и захтијевају да их „пронађу и лише слободе“.