ИМА ЛИ ПРАВДЕ: Пресуда за убиство дјечака Слободана Стојановића 22. априла

Суд БиХ заказао је за 22. април изрицање првостепене пресуде Сакибу Халиловићу и Елфети Весели оптуженима за убиство дванаестогодишњег дјечака Слободана Стојановића 1992. године.

На данашњем рочишту браниоци Халиловића и Веселијеве у завршним ријечима су затражили ослобађање брањеника.

Халиловићев бранилац Лејла Човић рекла је да у овом кривичном поступку не постоји ниједан материјални доказ да је Халиловић био именован, изабран или постављен на позицију командовања, објаснивши да је њеном брањенику на терет стављено да је био командант диверзантског вода, иако у војном смислу водом руководи „командир“.

Она је навела да нема доказа да је постојала јединица којом је оптужени командовао, те да се из војне евиденције јасно види да су особе које оптужница доводи у везу са тим водом припадале другој јединици, преноси Бирн.

– Једино што је Тужилаштво успјело доказати јесте да је Халиловић са групом војника дошао у Бајриће и Ново Село и ту се праг доказивања зауставља. Ниједан свједок није рекао да је био командант, већ вођа пута, лице које је било на челу групе – истакла је Човићева.

Она је додала да није доказано да је Халиловић имао ефективну контролу над оптуженом Елфетом Весели, те да надређени нема надлежности да поступа према припадницима који њему нису подређени.

Она тврди да је оптужница заснована на исказу некредибилног свједока „С-1“, који је више пута правоснажно пресуђен и који је рекао да је био присутан када је Весели убила дјечака, а да се у близини налазио Халиловић и то посматрао, а на суђењу је износио бројне нелогичности.

Мирна Делалић, бранилац Елфете Весели, рекла је да Веселијева никада није била припадница ниједне војне јединице, нити је учествовала у ратним дејствима, као и да боравак са људима из неке јединице не значи припадност тој јединици.

– Једини разлог због којег је у априлу 1992. дошла из Хрватске био је да пронађе свог оца, за којег се касније испоставило да је свирепо убијен. Када је сазнала да јој је отац убијен, одлучила је да се врати у иностранство – рекла је Делалићева и навела да не стоје наводи да је оптужена дјечака убила из освете и да је на основу исказа јасно да је у јулу 1992. била у Церској, а не у Бајрићима.

Одбрана је навела да се на основу нелогичног и некредибилног исказа „С-1“ не може заснивати пресуда, да у вези са ексхумацијом и прегледом леша дјечака постоје бројне нејасноће, као и да не постоји судска наредба за вјештачење.

Делалићева је рекла да током истраге нису прикупљени сви докази, да су свједоци у везу са нестанком дјечака доводили групу „Дизели“, а касније у причу увели жену албанског поријекла.

Весели је у кратком обраћању навела да је ријеч о „измишљотинама“ и да јој тешко падају оптужбе да је „осветница“.

Тужилаштво БиХ терети Елфету Весели да је, као припадник Диверзантског вода Команде здружених јединица Липље, Каменица, такозване Армије БиХ у другој половини јула или првој половини августа 1992. године убила дванаестогодишњег Слободана Стојановића у насељу Бајрићи-Ново Село на подручју Каменице.

Према оптужници, Веселијева је на најсвирепији начин убила дјечака тако што му је, док је био на бициклу, пришла са леђа и заклала га ножем.

У оптужници је наведено да је Сакиб Халиловић, који је био командант Диверзантског вода, знао да је његова подређена починила ово кривично дјело, али да није предузео неопходне мјере да буде кажњена.

Тагови: Слободан Стојановић