ИМА ЛИ ЦРВЕНЕ ЛИНИЈЕ ЗА БРИСЕЛ: И да убијају Србе у Хрватској, Брисел би ћутао
Фото: Спутњик, AFP 2016/ STRINGER
Под изговором да се не меша у унутрашње ствари својих чланица, ЕУ не реагује на екстремистичке испаде хрватских националиста. Где се налази црвена линија коју Хрватска треба да пређе да би Брисел реаговао.
„Новости“, лист српске мањине у Хрватској, постале су у последњих неколико година један од најугледнијих медија у Хрватској за који пишу најутицајнија пера хрватског новинарства. Не само да се баве свим питањима везаним за Србе у Хрватској већ отварају и теме које се тичу хрватског друштва у целини.
Критике на рачун хрватских екстремиста и нарастајућег фашизма у хрватском друштву учиниле су од „Новости“ трн у оку хрватских екстремиста. Тако је последњих дана екстремна хрватска политичарка и „хуманитарка“ Жељка Маркић захтевала да овај лист више не добија државну помоћ јер, како каже, „Новости“ вређају хрватски народ и воде дискриминаторску уређивачку политику. Захтев Маркићеве коинцидирао је са скупом удружења бранитеља Задра и Вуковара који су захтевали прогон првака српске мањине Милорада Пуповца и Војислава Станимировића.
За то време, из Брисела ни гласа поводом претњи српској мањини у Хрватској. То више никога ни не чуди, с обзиром на то да се званичници ЕУ нису оглашавали нити у једном случају када су људска права Срба у Хрватској била угрожена. Међутим, постоји ли црвена линија коју Хрватска треба да пређе да би ЕУ реаговала на угрожавање људских права Срба.
Војислав Станимировић, председник Самосталне демократске српске странке, каже да је, гледано из угла српске заједнице у Хрватској, црвена линија одавно прескочена. Људска права Срба у Хрватској крше се одавно, непримењивањем Уставног закона када је у питању двописменост, каже Станимировић.
Већ петнаест година у Хрватској се не примењује Уставни закон о праву на школовање на мањинским језицима и писму. Ово право, према Станимировићевим речима, крши се само када је српска заједница у питању.
„Наш глас се слабо чује јер нема ко да нас представља у Европском парламенту, где се чује само једна страна. Имали смо шансу да имамо једног европарламентарца, коју смо 2014. пропустили. Да је наш заступник у ЕП, онда би се наш глас чуо даље, и било би јасније шта се овде заправо дешава“, каже Станимировић и додаје да представници српске заједнице у Хрватској обавештавају представнике ЕУ у амбасадама у Хрватској о томе шта се дешава када је српска мањина у Хрватској у питању.
„Али, очито да европске земље имају неке важније ствари, озбиљније проблеме у својим земљама, него да се баве овим што се овде дешава, што сигурно није добро за једну младу чланицу ЕУ као што је Хрватска“, објашњава Станимировић.
Председник документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац сумња да ће ЕУ икада реаговати на кршења људских права и на претње екстремиста према Србима у Хрватској. Када би требало реаговати на такве појаве, каже Штрбац, ангажовања евроатлантских институција нема. Реакције су појединачне, а институције се бране тиме да немају механизме да се мешају у „унутрашње ствари појединачних држава“.
„Заиста не знам шта би то требало да се деси у Хрватској, а чуда се дешавају на све стране. Ако Европу, која почива на антифашизму, не интригира и не провоцира да нешто предузме поводом ревитализације усташтва која се види на сваком кораку у Хрватској, не знам да ли би их испровоцирало да нешто предузму да сутра, не дај боже, убију неке наше Србе, који су прозивани ових дана. Не знам да ли би их и то провоцирало. Верујем да не би чак ни то“, закључује Штрбац.
