И СРЕБРЕНИЦА ОРУЂЕ ЗАПАДА У НАПАДИМА НА БАЊАЛУКУ: Резолуције Аустрије и Албаније о злочину из 1992. и „Сећање“ Хрвата у Сабору

Foto AVAZ

У СУСРЕТ 11. јулу и обележавању 27 година од злочина над муслиманима у Сребреници на Србију и Републику Српску традиционално се појачавају притисци – синхронизовано су у парламентима Албаније и Аустрије усвојене резолуције о „страдању 8.000 Бошњака“, којима се забрањује негирање геноцида, а председник Хрватског сабора Гордан Јандроковић обележио је у парламенту годишњицу поменутог догађаја.

Ове године се уобичајена тракавица о Сребреници користи и као додатно оружје у баражној ватри западних центара моћи на Републику Српску, коју као „руског експонента“ желе по сваку цену да демонтирају истовремено разарајући изворне принципе Дејтонског споразума.

Према речима некадашњег шефа дипломатије СРЈ Живадина Јовановића, у ово време затегнутости у Европи и свету, кад Србија не прихвата увођење санкција Русији због кризе у Украјини, када не одустаје од својих циљева и принципа решавања питања на КиМ и инсистира на „Дејтону“ и Резолуцији 1244, српски противници вребају сваку прилику да манифестују лојалност западним менторима и да се укључе у антисрпски хор.

– Тако видим и обновљено враћање на питања Сребренице и злоупотребу жртава и то што се у парламентима усвајају резолуције скоро три деценије после свега. Траже се поводи да се манифестује лојност газдама и нанесе штета Србији, јер рачунају на то да њихови ментори нису задовољни српским ставовима о актуелним питањима и Русији. То су нама добро знани поводи, али оно што је ново јесте да се из неког центра диригују хорске оптужбе према Србији. Морамо да издржимо и не попустимо пред принципијелним позицијама. Србија има исту историју да остаје доследна принципима, а други кроз историју мењају менторе – истакао је Јовановић.

У истом тону ускоро је и годишњица доношења одлуке бившег високог представника у БиХ Валентина Инцка, којом је допуњен Кривични закон БиХ, што је значило и „забрану негирања геноцида и других ратних злочина и величање ратних злочинаца“, због чега су Тужилаштву БиХ поднете пријаве против 40 Срба.

Прву кривичну пријаву у РС због Инцковог закона „зарадио“ је Бранимир Ђуричић, новинар РТРС и председник Удружења новинара РС. Њега је пријавио Ћамил Дураковић, сад већ бивши председник Скупштине општине Сребреница. Како је наведено у документу који је Дураковић послао Тужилаштву БиХ, осумњичени је „манипулисао бројем жртава у Сребреници и оспоравао одлуку суда у Хагу да је у Сребреници био геноцид“.

Ђуричић каже за „Новости“ да га, годину дана од пријаве, није нико звао или обавестио из правосудних институција да треба да се изјасни о пријави.

– Али, неколико колега које познајем ишло је на информативни разговор – каже Ђуричић.
Инцково наметање одлуке је веома тешко пало породицама српских жртава из Сребренице и Подриња јер су, како кажу за „Новости“, већ две деценије на сцени двоструки аршини око ратних дешавања на овом подручју и минимизирање српских жртава, а упорно потенцирање бошњачких.
– У Подрињу је убијено 3.267 Срба. Од тог броја 70 одсто је ликвидирано у периоду мај 1992. – март 1993. За ове масовне злочине над Србима Сребренице, Братунца и других места у Подрињу пред правосуђем, било домаћим или страним, није нико одговарао од бошњачких ратних команданата или политичког врха. И то је срамота. Са друге стране, знамо како су прошли Срби. Годину дана од наметања Инцковог закона о негирању геноцида, суштински се није променило ништа, око Сребренице и става Срба – каже Бранимир Којић, председник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Сребреница.

У већ довољно подељену Босну и Херцеговину Инцков закон, који предлаже и казне затвора од три до пет година, унео је још већа неслагања, као и жесток одговор институција Републике Српске, јер су усвојени закључци и декларација у Народној скупштини којим се одбацују наметања одлука високих представника.

Поред тога Република Српска је ушла и у процес враћања надлежности из Дејтонског споразума, које су раније пренесене са нивоа РС на БиХ управо на основу одлука високих представника.

НЕМА ОДГОВОРА КО ЈЕ НАПАО ВУЧИЋА
ПРЕДСЕДНИК Александар Вучић, нападнут је 2015. године у Поточарима на обележавању годишњице злочина у Сребреници на којем је присуствовао као тадашњи премијер Србије. Ни сада се не знају одговорни за напад. Наше власти су више пута тражиле да се починиоци приведу правди, али одговора од БиХ није било, иако снимци постоје. Вучића је група људи прво вређала, затим је каменован и погођен у главу. Након инцидента у Поточарима, као главни виновник означен је Алмир Мердић из Тешња. Тужилаштво БиХ против њега је обуставило истрагу.

novosti.rs