И ДАЉЕ О „ВЕЛИКОСРПСКОЈ АГРЕСИЈИ“: Загреб најављује блокаду Србије на европском путу

Званичници из Загреба искористили су учешће у „Колони сећања“ у Вуковару да поново изнесу низ оптужби на рачун Србије и запрете новим условима и блокадама на нашем европском путу. Међу најгласнијима су били хрватски премијер Андреј Пленковић и председник Сабора Горан Јандроковић, који тврде да не постоји политичка воља у Србији да се доставе подаци о несталима и захтевају да Београд отвори архиве.

На питање да ли ће Загреб, који од 1. јануара преузима председавање ЕУ, блокирати приступне преговоре Србије, Пленковић је узвратио да је „пут Србије у ЕУ и овако и онако стриктан, пун услова“: Приступања ЕУ ће бити дуг процес. Јандроковић је упозорио да је Хрватска чланица ЕУ и да „постоје механизми којима може да се послужи када се ради о преговарању било које државе која претендира ући у чланство ЕУ“:

„Актуелна политика Србије није добра и не користи поверењу на овим просторима нити побољшању односа двеју држава. Хрватска је била жртва великосрпске агресије и да није било Милошевићеве политике ратови се не би догађали и не би било великосрпске агресије на Хрватску.“ На поруке званичника из Загреба реаговала је министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић, која је узвратила да је „процес приступања Србије ЕУ дуг, између осталог, и зато што пут Хрватске у ЕУ није био дужи и захтевнији“:

„Зато је ЕУ, поучена искуством, како њени представници и кажу, пооштрила критеријуме. Да је процес приступања Хрватске био дужи и захтевнији, можда би владавина права и права Срба у Хрватској била боља, можда би и животни стандард био виши, и не би толико људи одлазило из Хрватске.“

У Загребу, иначе, у среду почиње Конгрес Европске народне партије (ЕПП), са ког се очекују поруке охрабрења за регион Западног Балкана, а на којем ће Доналд Туск бити изабран за председника. Међутим, после изјава хрватских званичника последњих дана, које су додатно затегле односе са Србијом и довеле до одустајања председника Александра Вучића да дође на конгрес – поставља се питање колико су искрене тврдње да ће Хрватска држати политику проширења високо у агенди свог председавања ЕУ.

Председник Одбора за спољну политику Европског парламента Дејвид Мекалистер поручио је у понедељак да „стабилност Западног Балкана значи и стабилност читаве Европе“: – То је и у нашем интересу. Утолико је важније да Хрватска, у договору с Немачком, која ће након ње председавати Саветом ЕУ, посебну пажњу посветити управо том региону – рекао је Мекалистер, и додао да све земље Западног Балкана имају отворену перспективу учлањења.

Комеморација у Вуковару почела је скупом у дворишту болнице, а настављена колоном сећања градским улицама до Меморијалног гробља жртава Домовинског рата. У колони сећања учествовало је неколико десетина хиљада, а према полицијским подацима није било истицања симбола који припадају прошлости. У Вуковару је био и цео хрватски државни врх, али и селектор хрватске фудбалске репрезентације Златко Далић.

Кандидат за председника и бивши премијер, Зоран Милановић, није био у „Колони сећања“, али је претходно положио венац на Меморијалном гробљу. У „Колони“ није био ни председник СДСС, Милорад Пуповац, који је у недељу положио венац на Меморијалном гробљу.

КОЛИНДА ПОНОВО У „ЗЕНГАМА“
Хрватска председница Колинда Грабар Китаровић у понедељак у Вуковару није давала „запаљиве“ изјаве, али се и ове године појавила у „зенгама“, какве су током рата носили „хрватски бранитељи“. Реч је о полудубоким жутим ципелама, које производи фабрика „Борово“. Бојан Главашевић, из Вуковара, посланик у хрватском парламенту, поступке актуелне председнице назвао је „лицемерним и вредним презира“:

„Она нема никакво право да говори о Вуковару. Неопходно је чувати се трговаца мржњом, који том траумом желе да манипулишу и искористе је за личну корист, попут Колинде Грабар Китаровић. Први пут у Вуковару појавила се тек кад јој је то користило, у кампањи 2014.“

ОПЕТ БИ ДА ЛОМЕ ЋИРИЛИЧКЕ ТАБЛЕ
Вуковарски ветеран Звонимир Колошњај Рода, који је осуђен на три године условно због скидања ћириличких табли, каже да би их поново ломио уколико би биле постављене: „Ако сам могао стати пред српске тенкове, пуцати, могу стати и пред ћириличке плоче и поновно разбијати. Ја сам ову државу стварао на својој крви, не желим да ми неко намеће нешто што није наше – запретио је Колошњај.

 

Извор Вечерње новости, 19. новембар 2019.