ХВАЛА, БРАТСКА СРБИЈО: Захвалност Грка, са руком на срцу

Донесу нам храну, ми кажемо, хвала, а они ставе руку на срце и кажу – вама хвала братска Србијо, искрени пријатељи наши! На сваком кораку је искрена, баш искрена захвалност свих грађана Грчке, али и њихових медија, каже за Спутњик Владо Племић, вођа српских ватрогасаца на Евији који су последњих дана буквално прошли пакао.

Велике пожаре који данима бесне на Евији гасе ватрогасци из свих крајева Србије, изабрани као спој младости и искуства. Предводи их, али и све време са њима обуздава ватру заменик начелника Управе за ватрогасно-спасилачке јединице и цивилну заштиту Сектора за ванредне ситуације наше полиције.

Владу Племића данима смо покушавали да добијемо, коначно се јавио, ухватио сигнал тако што се попео на кров ватрогасног возила.

Каже да је његова екипа, чим је видела карту знала шта је чека, упућени су на најгору територију, реон Авгарија, место са највећим ризиком.

Два дана нису видели сунце

„Два дана уопште нисмо видели сунце, све је било под димом. Пламени језичци били су високи до 30 метара, то су биле језиве сцене. Циљ нам је само био да заштитимо села, да покушамо да спречимо ширење пожара ка унутрашњости оства. Осетили смо невероватну синергију, људи су били жељни да раде, имали смо невероватну снагу да помогнемо овом народу“, прича нам Племић.

Он објашњава да је са тешким машинама и уз помоћ становника тих села, али и грчких ватрогасаца, направљена такозвана задња линија одбране дугачка три километра.

„Узели смо кoманду над њом и сачували смо села. Пожар је неколико пута прескакао те границе, али смо га стизали, успели смо у томе“, каже поносно Племић у чијем гласу се не осећа умор, каже, то адреналин ради своје.

Ватрогасци су у Грчку стигли са хеликоптерском јединицом МУП-а Србије, али су се раздвојили, јер у делу Евије у којој су гасили са земље, авијација није могла да дејствује. Било је толико дима, да се ништа није видело, па су хеликоптери одлетели на другу страну. Тек јуче су дејствовали на њиховој територији, пожар је локализован.

Српска ватрогасна јединица последњи пут је дејствовала синоћ у месту Галасона, разбуктало се на делу терена који је био угашен. Међутим, српски ватрогасци раде по посебној тактици којом су Грци задивљени.

Села спасила руска школа гашења

„Врло смо мобилни, дошли смо на лице места у року од три минута од избијања пожара, локализовали смо ватру. Тек када смо завршили, стигли су грчки камиони, тако да нашом брзином и енергичношћу задивљујемо те људе, они су стварно пресрећни када се ми појавимо“.

Наши људи су храбри и вредни, али кључно је, каже наш саговорник са Евије, што су стратешки потковани, раде по другачијим принципима, а најважнији је – брз удар на пожар.

Тактика није нова, а преузели су је од Русије, Племић каже да је готово сваки трећи његов човек био у Руској Федерацији на обуци, у Санктпетербургу или Москви. Управо то знање применили су у Грчкој.

„Морамо бити искрени и то рећи, ми и даље радимо по принципу руске школе, по руској литератури из шездесетих и седамдесетих, они су тада имали стандард који смо ми применили и даље га примењујемо. Оно што је код нас добро, преузели смо и од неких других држава понешто, али 80 одсто тактике и свих знања је руска школа“, истиче Племић.

Храбрим ватрогасцима потребан опоравак

Он додаје да ће, ако ситуација буде боља, затражити од команде да се његова јединица повуче са Евије у суботу, јер, како каже, мора да поведе рачуна о здрављу својих храбрих људи, али и о њиховим породицама.

„Два дана су били у екстремним условима, радили су у диму и под маскама, потребан им је опоравак. Можда сада неће осећати проблеме, али када спласне притисак и адреналин, сигурно ће бити мањих проблема који ће тражити опоравак“.

На крају разговора за Спутњик човек који предводи храбру српску ватрогасну екипу на Евији каже да су наши туристи са острва пренели једну погрешну информацију, они нису са собом у Грчку понели хуманитарну помоћ.

„Кад год идемо у мисије, да помогнемо другој држави ми смо потпуно аутономни, носимо храну, воду, све, да не будемо оптерећење домаћину који већ има велики проблем. Истоварали смо своју храну, а људи су помислили да смо донели помоћ. Нисмо све потрошили, људи су нас хранили овде по терену, храну ћемо оставити неком сиротишту или дечијој установи, радо ћемо је поклонити ономе коме је стварно потребна“.