Свакодневни говор мржње утицао је на повећање физичких напада на припаднике српске заједнице у Хрватској. Настављени су уништавање и крађа имовине како Срба тако и Српске православне цркве. Тамошњи државни званичници мењају тезе, а полиција и даље селективно примењује законе.
Вербалне претње и увреде, физички напади и јавни скупови у којима се позива на прогон, ревизија историје и рехабилитација усташтва, медијска тортура и полицијско нечињење обележили су положај српске мањине у Хрватској у 2016. години.
Српско народно веће у свом најновијем билтену евидентирало је укупно 331 случај етнички мотивисаног насиља, ревизије и негирања историјских догађаја. СНВ је дао преглед ових случајева и подвукао да је у питању значајан пораст у односу на претходне године.
Уста пуна барута
У билтену под називом „Историјски ревизионизам, говор мржње и насиље према Србима у 2016.“ наглашено је да је односу на претходне године забележен значајан пораст броја изјава или поступака јавних личности који садрже елементе афирмације усташког режима, шире нетрпељивост и дискриминацију или подразумевају законом кажњив говор мржње.
За разлику од прошлогодишњег извештаја у ком је стајало да су припадници српске заједнице током 2015. примили неколико порука на друштвеним мрежама и имејлова који садрже претње и увреде, у 2016. су оне у појединим раздобљима готово постале свакодневица. Истакнутији представници српске заједнице, подвучено је, често су били и жртве вербалног насиља на улици.
Све то, сугеришу у Билтену на 114 страна, утицало је и на повећање физичких напада, а уз нападе на Србе из Хрватске, описани су и физички напади на држављане Србије и оне који имају двојно држављанство.
Посебно забрињава, подвлаче аутори, што је у претходној години забележен досад највећи број јавних окупљања и уличних акција којима се позивало на прогон Срба и одузимање њихових Уставом, законима и међународним конвенцијама загарантованих права.
Осим законом забрањене реторике, додатно је прецизирано, на великом броју тих окупљања истицали су се и непримерени симболи, најчешће с ознакама карактеристичним за период Независне државе Хрватске.
У већини наведених случаја полиција никада није пронашла починитеље.
Негирање и контраоптужбе
Српско народно веће у овом документу подсећа да је њихов председник и саборски заступник Милорад Пуповац још почетком године председници Хрватске Колинди Грабар Китаровић упутио приватно писмо у којем је навео да је више јавних особа, новинара, глумаца, режисера, верских вођа, политичара и активиста за људска права доживело претње и изливе мржње.
Председница је пак у одговору преко службене странице као жртву напада представила себе, а особе које је Пуповац истакао у писму означила одговорнима за „провоцирање, иритирање, па и вређање највећег дела хрватске јавности“, оптуживши их притом за „неистинито приказивање и изругивање Домовинском рату, негирање стварности, а имплицитно и саме идеје хрватске државе“.
Непријатељској атмосфери према Србима у Хрватској, појашњава се у овом документу, додатно је допринео годишњи извештај Сигурносно-обавештајне агенције у којем се истиче забринутост због „исказивања великосрпског и четничког екстремизма на подручју Републике Хрватске“, а које је „све више примећено међу млађом популацијом“.
Без додатног појашњења ове тврдње у извештају се истовремено наводи да „екстремистичка сцена у Хрватској, с левих и десних идеолошких полазишта, нема значајнији потенцијал угрожавања сигурности“.
Интернет портали као оруђе и оружје
Реторика којој смо прошлих година најчешће могли сведочити у десно оријентисаним медијима у 2016. постала је део наше свакодневице, истичу у Билтену СНВ-а и подвлаче да су аутори ове реторике постали релевантни фактори у креирању јавног мњења.
Као и ранијих година, у 2016. је забележен наставак узлазног тренда покретања интернет портала путем којих се промовише радикални национализам и говор мржње. Већина њих не уписује се у регистар пружаоца медијских услуга Агенције за електроничке медије, због чега им Веће за електроничке медије не може изрећи никакве санкције.
Поред лова на чланове и сараднике СНВ-а, наглашава се у Билтену, и промоције Хрватске православне цркве, портал „Hop.com.hr“ протеклу годину је посветио састављању листа „аболираних четника“ који раде у државним и јавним службама и „разоткривању великосрпског пројекта“, преко којег „Пуповац, Вучић и Дачић хушкају Србе празних џепова да прикрију криминал“.
Фасификовање злочина у Јасеновцу
Најексплицитнији садржај у 2016. години емитован је, тврде из Српског народног већа, у Студију 4 на Четвртом програму ХРТ-а.
У тој емисији је Јаков Седлар, аутор филма „Јасеновац —истина“, који се темељи на тези да је усташки логор Јасеновац место послератног геноцида који је над хрватским народом починио комунистички режим, без икаквог додатног пропитивања водитеља изјавио да је у Јасеновцу убијено од 20.000 до 40.000 људи, премда је званичан број већи од 80.000.
Напомиње се и да је у центру Јасеновца новембра прошле године откривена спомен-плоча на којој је угравиран усташки поздрав „За дом спремни“.
Уочи почетка обежавања 21. годишњице „Олује“, забежили су аутори Билтена, десетак мушкараца обучених у црне униформе окићене хосовским, усташким обележјима пред очима полиције прошетало је улицама Книна певајући усташке песме „Ево зоре, ево дана“ и „Спустила се густа магла“.
Поред песама, у више наврата јасно се чују узвици „Бог и Хрвати“ и „За дом спремни“.
Настављено је са оштећивањем, уништавањем и крађом имовине у власништву грађана српске националности и српских институција, већином СПЦ.
Наводи се и да је настављена девастација антифашистичке споменичке баштине.
За разлику од ранијих година, кад су забележени бројни случајеви отпора коришћењу ћириличног писма и двојезичних плоча, у 2016. регистрована су два таква случаја.
Заказале институције, немушта власт
Осим података СНВ-а и Клуба заступника СДСС-а у Сабору, који четири године заредом указују на изузетан пораст кориштења шовинистичке реторике у јавном простору, прошле године је такве закључке донео и Савет Европе.
У извештају Саветодавног одбора Савета речено је да „генерално гледајући, талас национализма и политичке радикализације негативно утиче на мањинска права, посебно у подручјима тешко погођенима сукобом“.
Осим на водећим политичарима, одговорност за спречавање таквих појава свакако остаје и на полицији која и даље селективно примењује законе кад су у питању јавна окупљања, истицање законом забрањених симбола и узвикивање мрзитељских, проусташких парола.
Међутим, посебно указују у Српском народном већу, оно што највише забрињава јесте чињеница да се закони и међународне конвенције које је Хрватска у највећем броју случајева потписала, донела или изменила током приступних преговора са ЕУ у доброј мери и даље не спроводе у пракси.
Документ СНВ-а у целости можете прочитати овде.