ХРВАТСКА: Стручњаци предлажу враћање ћирилице у школе
Фото: РТРС
На Универзитету у Загребу, прије свега на Филолошком факултетету, већ дуже вријеме се расправља о враћању ћирилице у наставу, а ректор Дамир Борас каже да су то „старохрватска писма“ и да би било лијепо поново их видјети у настави.
Увјерен да ће у стручној јавности многи мислити исто, Борас је за загребачки Јутарњи лист рекао да би ћирилицу требало вратити у школе, а да би глагољицу требало понудити као изборни предмет.
Редовни професор Одсека за кроатистику – Катедре за старију хрватску књижевност Давор Дукић наводи два разлога због којих би било добро учити ћирилицу.
„На ћирилици имамо низ старих текстова, а познавање тог писма помаже учењу руског језика. Други је разлог то што се код наших сусједа користе и ћирилица и латиница, а савладавањем основа ћирилице у основној школи наши ученици би добили могућност читања стручне литературе на ћирилици“, навео је Дакић за Јутарњи лист.
Слаже се са тезом да данас не би било толико тешкоћа са увођењем ћириличних плоча у Вуковару да је ћирилица остала у хрватском образовном систему.
„Када нешто боље познајете, мање од тога зазирете“, навео је Дукић.
Декан Филозофског факултета с почетка деведесетих, академик Јосип Братулић, став о ћирилици у школама оправдава ријечима:
„Ниједно знање човјека не оптерећује да би га осиромашило. У мозгу простора има, а знати писма је врло добро – онај ко не зна писма, не зна ни језике.“
Свјестан, наводи Јутарњи, да у дневнополитичком контексту ово питање може бити дочекано на нож, Братулић нуди рјешење и каже:
„Проблем је што ћирилици треба скинути политичку ауру. Како? Врло једноставно – назовимо је хрватском ћирилицом“.
Директор Хрватског института за језик Жељо Јозић, с друге стране, пита како се догодило да ћирилица престане да се учи у школама, ако се стручњаци слажу да би је требало вратити.
Јасно је, каже, да су ћирилица и глагољица стара хрватска писма, а да су Хрвати били трописмена нација и писали глагољицом, ћирилицом и латиницом.
„Чињеница је и да су хрватска ћирилица, тзв. босанчица и глагољица данас врло занемарена писма иако су њима писани неки од најважнијих докумената хрватске историје“, наводи Јозић.
Стручњак за језике са Одсека лингвистике, академик Ранко Матасовић, међутим, нема изграђено мишљење о потреби увођења ћирилице у школе, али сматра да би у њима требало знатно више да се учи руски језик, пише овај загребачки дневник.
Бивши министар науке Радован Фукс, пак, каже да не зна шта је ректор Борас желио да постигне са иницијативом за враћање ћирилице у хрватске школе, али се слаже да би свакако било корисно да будуће генерације више уче информатику или још један страни језик.
