ХРВАТСКА: Навршава се 26 година од убиства породице Зец у Загребу

Загребу су на данашњи дан прије 26 година хрватски полицајци убили српску породицу Зец, оца Михајла /38/, мајку Марију /36/ и њихову 12-годишњу кћерку, саопштио је Документационо-информациони центар „Веритас“.

Злочин су починили припадници Прве загребачке специјалне јединице при Министарству унутрашњих послова /МУП/ Хрватске под називом „Јесење кише“, којом је командовао Томислав Мерчеп, који је наредио привођење породице Зец због наводних веза са крајишким Србима.

Према Мерчеповом наређењу, Миро Бајрамовић је наредио припадницима јединице Игору Миколи, Синиши Римцу, Небојши Ходаку и Сњежани Живановић да приведу Михајла Зеца, кога је приликом привођења касно ноћу 7. децембра 1991. године испред његове куће у Пољаничкој улици, на Трешњевци, убио Синиша Римац, наводно у покушају бијега.

Након Михајлове ликвидације, Муниб Суљић се вратио у Михајлову кућу, одакле је извео његову жену Марију и њихову 12-годишњу кћер Александру, које је најприје одвео у хотел „Панорама“, а одатле на Сљеме, гдје их је убио хицима из ватреног оружја.

Након тога, он је наредио осталим припадницима јединице да лешеве баце у јаму за смеће и затрпају, али је неколио дана послије ликвидације њихова тијела пронашао Маријин брат Златко Месић, и сам припадник МУП-а Хрватске.

Друго двоје дјеце породице Зец, Гордана и Душан, успјели су да преживе, јер су се сакрили у кући и тако промакли убицама.

Убице породице Зец су убрзо пронађене и ухапшене, а у преткривичном поступку признали су убиства и одвели полицију на мјесто гдје су покопали жртве.

За дјело за које су били пријављени прије саслушања није било предвиђено обавезно присуство браниоца у преткривичном поступку, па су се у наставку истраге починиоци бранили ћутањем, а претходни искази се као незаконити изузимају из списа, док се поступак обуставља „у недостатку доказа“.

Хрватска Влада је, под притиском међународне заједнице, у априлу 2004. године донијела одлуку да дјеци убијених Михајла и Марије Зец, Гордани и Душану, додијели износ од 200.000 евра, као помоћ за подмирење дотадашњих трошкова живота, јер су као малољетна дјеца остали без родитеља и без икаквих средстава за живот.

Тужилаштво у Загребу је у јуну 2011. године подигло оптужницу против Томислава Мерчепа, оснивача и комаданта јединице „Јесење кише“, којом се терети да је у јесен 1991. године, као командант резервне јединице и савјетник МУП-а Хрватске, лично наређивао незаконита хапшења, мучења и убиства цивила.

У оптужници се наводи да су припадници Мерчепове јединице на ширем подручју Кутине и Пакраца, те града Загреба, незаконито ухапсили 52 лица, од којих су 43 убијена, три се још воде као нестала, док су остали преживјели мучење и злостављање. Међу убијенима је и трочлана породица Зец.

Измијењеном оптужницом из јуна 2012. године, Мерчеп се терети да није учинио ништа, иако је знао, да своје подређене спријечи у неовлашћеном привођењу, мучењу и убијању цивила.

Жупанијски суд у Загребу га је у мају 2016. године неправоснажно осудио на пет и по година затвора, зато што „није спријечио себи подређене, да врше незаконита хапшења, злостављања и убијања 31 цивила доведених из Загреба, Кутине, Рибњака, Јање Липе, Бујавице, Међурића, Збјеговаче и Пакрачке Пољане, од којих је 23 усмрћено“, док су из чињеничног описа пресуде изостављене жртве за које се није могло утврдити ко их је хапсио и ликвидирао.

Врховни суд је, пресудом из фебруара ове године, преиначио првостепену пресуду тако што је оптуженом Мерчепу повећао казну на седам година затвора.

Тагови: Загреб, Миро Бајрамовић