Хрватски Вечерњи лист покренуо је мултимедијлани пројекат под називом “Хрвати који су мењали свет” и ништа не би било спорно да се на листи истакнутих особа нису нашли и неки Срби.
Реч је, како у листу, о пројекту којим желе да се одуже “хрватским великанима”, онако како су они заслужили, промовисањем њихових имена и њихових достигнућа. Поред текстова који објављује поменути лист, најављена су и предавања у свим хрватским школама, као и телевизијски програм на исту тему.
Дванаест “Хрвата који су мењали свет” по Вечерњем листу су: Руђер Бошковић, Фауст Вранчић, Свети Јероним, Никола Тесла, Андрија Штампар, Ивана Брлић-Мажуранић, Андрија Мохоровичић, Иво Андрић, Јулије Кловић, Марко Марулић, Иван Мештровић и Марко Поло.
Остаје нејасно како је Руђер Бошковић дубровачки филозоф, астроном, математичар, физичар, песник и дипломата српског порекла, иначе уврштен међу “100 најазнаменитијих Срба свих врмена”, доспео на овај списак.
Својатање глобално познатог Николе Тесле може се назвати већ стандардном праксом наших суседа, који уредно истичу место његовог рођења али не и његову националост и то да је дете из православне свештеничке породице.
Иво Андрић се директно и недвосмислено изјашњавао као Србин и српски писац. У свом писму комесару Српске књижевне задруге из 1942. године истиче да је српски писац, док у својим личним документима, личној карти (1951), војној књижици (1951), партијској књижици (1954), изводима из матичне књиге рођених и венчаних, у рубрици „народност“, Иво уноси „српска“.
Андрић се са друге стране, два пута експлицитно дистанцирао од хрватства: 1933. одбијањем да његове песме уђу у Антологију хрватске лирике , а затим 1954. одбија да се у његовој биографији у Југословенској енциклопедији помене да је хрватског порекла.
Ништа мање бизарно је и „својатање“ Марка Пола и светог Јеронима. Изгледа да је комшијама модел кићења туђим перјем и својатања туђе историје постало пракса.