Ходочашће дуго више од 400 километара: Овако је петоро путника кренуло од Новог Сада до Манастира Светог Луке у Жупи

Петорица ходочасника из Новог Сада 7. августа кренули су пешке до Манастира Светог Луке у Жупи никшићкој и данас су дошли до града под Требјесом и наставили пут до светиње.

Претходно су се окрепили у Друштво црногорско-руског пријатељства Свети Георгије где су их дочекали чланови Управног одбора Петар Ракојевић и Миодраг Перовић.

Њихов ходочасни пут од Фрушкогорског манастира Велика Ремета водио је до манастира Светог Луке у Жупи Никшићкој. Циљ је да се прикупе средства за осликавање фрескописа манастирског храма и обнову ове светиње. Један од њих није могао да настави свој пут, док су четворица Александар Вукашиновић, његов 14-годишњи син Николај, Саша Перендић и Даворин Тукелић успешно преварили око 400 километара.

На ово путовање кренули су од манастира Велика Ремета у Епархији Сремској дневно ппрелазећи дневно око 40 километара. Александар Вукашиновић, испред православног Удружења Свети Сава из Новог Сада каже за „Новости“ да их је сама историја жупског манастира подстакла на овај подухват.

– Ми волимо да дођемо у Жупски манастир код Никшића и барем два пута годишње дођемо да помогнемо својим физичким радом око неких условно речено мушких послова које монахиње не могу или не стижу да ураде, казао је за „Новости“ Александар.

– На путу је било много изазова. На неке смо били спремни, а неке смо неспремни дочекали. Али, све смо превазишли и ту смо, надомак никшићке Жупе, ако Бог да, за који сат ћемо и тамо стићи тако да све што је било, прошло је и слава Богу на храбрости коју нам је дао да стигнемо. Поносан сам на свог сина Николаја који је, иако млад, изразио жељу да се придружи ходочашћу. Он исто воли да дође у Жупу, воли манастир и како је чуо за наш разговор око организације пута, хтео је да иде. Ја сам се ту двоумио и ломио да ли је спреман или није, међутим испало је да је и психички и физички спремнији од свих нас осталих.

Четрнаестогодишњи Николај призаје да пут није био лак, посебно брдовити дио Црне Горе.

– Најтежи делови су били планине, узбрдо, низбрдо и велике врућине, истиче овај храбри дечак, који препоручује вршњацима да се одлуче на слична дела, јер је радост велика и неописива, каже млађани Вукашиновић.

Добровољни новчани прилози се могу уплатити на жиро рачун: 535-0000000001200-68 (Прва банка Црне Горе), прималац је Епархија будимљанско-никшићка, а сврха дознаке за фрескопис Манастира Жупа.