Без обзира да ли ће амандмани Црне Горе бити усвојени или не, црногорски представници у УН ће гласати за резолуцију у Сребреници, јер премије Милојко Спајић не може да се оглуши о наређења која стижу са Запада, оцењује за Спутњик историчар Богдан Живковић.
На електронској седници Владе Црне Горе усвојени су амандмани којим се индивидуализује злочин у Сребреници, а како незванично подгорички „Дан“, уколико они не буду прихваћени упитно је да ли ће Црна Гора узети уопште учешће у гласању када ова резолуција дође на дневни ред УН.
Како тај лист пише, чланови Владе свесни су обавезе да поштују пресуде међународних судова и Конвенцију о спречавању геноцида, као резолуција које су усвојене и у Црној Гори.
Зашто ће Спајић послушати Запад
Ипак, Живковић, узимајући у обзир Спајићеву прошлост и то како је дошао на власт, сумња да би одбијање амандмана водило до тога да Црна Гора не гласа за резолуцију о Сребреници.
„То је нешто што још не знамо ни ми, али ни они сами. Очигледно се влада Црне Горе веома нада да ће амандмани проћи, јер би то Спајићу спасило образ у унутрашњој политици и црногорској јавности и дали му простор у односима са црквом и са Србима, да не буде да је потпуно поклекао под антисрпским захтевима“, каже он.
Право питање, према Живковићевим речима, је да ли је уопште могуће да Спајић не послуша наређење са Запада. Наш саговорник наводи пример владе Здравка Кривокапића, коју је, како каже, Запад оборио иако их је први црногорски постђукановићевски премијер послушао, сменио свог министра правде, а црногорски парламент тада је усвојио резолуцију о Сребреници.
„Мислим да је у том смислу Спајићев императив да послуша Запад, да му сутра не би повукли подршку влади и да је не би оборили“, сматра Живковић.
Са друге стране, мора се узети у обзир диференциран став, односно два различита приступа српских странака у Црној Гори: док је Милан Кнежевић непомирљив и сматра да гласање за резолуцију о Сребреници ствара атмосферу у којој је неодрживо да било која српска политичка странка подржи Спајићеву владу, Андрија Мандић има другачији став, да је боља чак и оваква влада, која би гласала за резолуцију о Сребреници, него влада ДПС.
Живковић је мишљења да би Спајић себи могао да дозволи да гласа за резолуцију о Сребреници и остане без Кнежевићевих гласова, а да Мандић остане уз њега и да на тај начин има већину. На тај начин би Спајић могао да задржи власт без обзира хоће ли гласати за резолуцију или не, закључује Живковић.
Како помирити две контрадикторности
Цела прича која се око резолуције о Сребреници отворила у Црној Гори јасно говори да црногорски премијер Милојко Спајић има два различита импулса, објашњава Живковић.
„С једне стране људи који су за њега гласали у великој већини су противни тој резолуцији и он може да изгуби њихову подршку и подршку цркве. Са друге стране, јасно је да он води политику усмерену ка Западу и да Запад то од њега захтева. По промени његовог става видело се да је на њега извршен експлицитнији притисак да подржи то“, каже он.
Амандмани на предлог резолуције су покушај Спајића и Демократа да, у ситуацији где Спајићева „Европа сад!“ у НАТО земљи влада уз помоћ Срба, покушају да помире две контрадикторности и нађу некакво средње решење, закључује Живковић.
Подсећамо, у првом амандману који је Црна Гора поднела на предлог текста резолуције о Сребреници истиче се да је кривица за геноцид индивидуална и да се не може приписати било којој етничкој, верској или другој заједници у целини, док се други односи на неповредивост Дејтонског мировног споразума.
Став црногорске владе је да се овим амандманима спречава потенцијално манипулисање на штету Србије и српског народа у смислу правних и политичких реперкусија и онемогућава намеру да се српски народ прогласи геноцидним. Они, уз то, како се могло чути из Подгорице, афирмишу постојање Републике Српске у оквиру БиХ.