ХОЋЕ ЛИ НЕКО ОДГОВАРАТИ ЗА „СИЛОС“: Има ли правде за српске жртве у Суду и Тужилаштву БиХ?

Предсједавајући Клуба посланика СНСД-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Сташа Кошарац истакао је да су Суд и Тужилаштво БиХ, не само институције наметнуте од високог представника, него и институције које својим дјеловањем и даље наносе штету БиХ, а један од примјера је свакако и недопустиво споро процесуирање ратних злочина над Србима у злогласном логору „Силосу“.

„Неопходно је истаћи чињеницу да се многа кривична дјела ратних злочина против српског народа дуго налазе у Суду и Тужилаштву БиХ, а да се не зна епилог оптужница против наредбодаваца и извршилаца злочина, што довољно говори о томе да су обје ове правосудне институције у БиХ наставиле лошу политику према српском народу у БиХ“, категоричан је Кошарац.

Коментаришући чињеницу да ни 20 година од затварања логора за Србе у Тарчину нико није одговарао за почињена кривична дјела над недужним српским цивилима, Кошарац је у изјаву за Срну нагласио да је ријеч о дијелу политика у БиХ које преферирају да су само Срби чинили ратне злочине, а да су само Бошњаци жртве злочина током рата у БиХ што, једноставно, није истина.

„Ако бисмо направили анализу рада Суда и Тужилаштва БиХ видјели бисмо да је за исто кривично дјело ратног злочина Србин осуђен на много строжу казну затвора него Бошњак који је починио исти или сличан злочин. И у предмету ‘Силос’ има много нелогичности и проблема, али оно што је дефинитивно кључни проблем јесте чињеница да ни након 20 година Суд и Тужилаштво БиХ нису, користећи исте аршине, санкционисали све оне који су у том злогласном концентрационом логору чинили ратне злочине, злодјела, малтретирања и понижавања српског народа“, рекао је Кошарац.

Према његовим ријечима, критике из Републике Српске на рачун лошег и незадовољавајућег рада Суда и Тужилаштва БиХ сасвим су оправдане.

„Желим јасно да кажем, ту није ријеч о било каквом политичком притиску. Напротив, овдје политка инсистира на принципу универзалности поступања правосудних институција. Међутим, досадашња пракса поступања Суда и Тужилаштва БиХ показала је сасвим супротно“, истиче шеф Клуба посланика СНСД-а у Представничком дому парламента БиХ.

Кошарац сматра непримјереним интервенционизам дијела међународне заједнице и дијела невладиних организација које се, тобоже залажући се за независно правосуђе, потпуно непотребно, али циљано обрушавају на чврсте и принципијелне критичке ставове из Републике Српске у вези са радом Суда и Тужилаштва БиХ.

Он је закључуио да се застој у функционисању и лошим резултатима кључних правосудних институција у БиХ јасно огледа и на примјеру предмета „Силос“.

Предсједник Заједничке комисије за људска права Парламентарне скупштине БиХ Борислав Бојић каже за Срну да је почетком рата у БиХ владао какав-такав суживот – иако је 1. марта 1992. године у Сарајеву убијен српски сват Никола Гардовић, а 22. априла у Великом парку јавно је стријељано и објешено осам заробљених Срба, док је према свједочењу бившег припадника Служби државне безбједности БиХ Едина Гараплије пред судом у Хагу, испред Дома полиције у Сарајеву стријељано је 12 српских заробљеника.

„У Сарајеву се десио и масовни злочин над припадницима тадашње ЈНА у Добровољачкој улици, а већ 11. маја 1992. у Тарчину код Сарајева отворен је злогласни логор ‘Силос’ у којем су заточени махом српски цивили. Српкиња Радојка Пандуревић држи неславни рекорд на простору бивше Југославије која је у логору ‘Силос’ провела чак 1.339 дана“, подсјећа Бојић.

Нажалост, упозорава он, ни послије двије деценије злочини над заточеним српским цивилима у логору „Силос“ још нису добили судски епилог, пошто је прошле године Суд БиХ укинуо привремене мјере шесторици оптужених и допуштено им је да се бране са слободе иако се терете за ратни злочин и убиства заточених Срба.

„А, у том истом Суду у Сарајеву суђено је Србину за ратни злочин под оптужбом да је наводно из једне напуштене бошњачке куће изнио фрижидер. Какав однос и третман у Суду БиХ и тамошњој јавности, имају српске жртве у односу на друге довољно је подсјетити на случај из марта 2005. године када је на конференцији ‘Истином до правде’ тадашњи премијер Републике Српске Перо Букејловић дословно изјавио да је ‘страдање Срба у Сарајеву можда веће од страдања у Сребреници, јер су се ратни злочини у Сарајеву дешавали пред очима тамошње јавности“, наглашава Бојић.

Према његовим ријечима, Букејловић је тада подсјетио да је у Сарајеву убијено више од 5.000 српских цивила и прогнано више од 160.000 Срба. Он је додао да је послије ове изјаве услиједио фронтални напад на Букејловића из Сарајева.

Бојић сматра да су власти у Републици Српској у протеклом периоду много пропустиле почевши од несналажења са Хашким трибуналом, којег није основала Генерална скупштина УН већ Савјет безбједности, па до данашњег Суда и Тужилаштва БиХ, који су насилно наметнути и за чије дјеловање не постоји никакав уставни оквир.

„То знају сви и кад-тад биће преиспитана улога ових неуставних судских институција и њихових дискриминаторских пресуда. Зар треба подсјетити да је својевремено парламент БиХ формирао Комисију, чији је задатак био да се истраже ратни злочини у Сарајеву, али се она никад није састала нити било шта предузела да се у јавности обелодане резултати и стварна истина о догађањима током рата у главном граду БиХ“, наглашава Бојић.

Он сматра да је неопходна политичка воља и консензус како би се дошло до пуне истине, а не да се заједничка будућност гради на лажима основама и грубим фалсификатима о догађајима из протеклог рата у БиХ.

„Пошто тога још нема, онда се не треба чудити зашто жртве из ‘Силоса’ и других логора у Сарајеву нису дочекали судску, а камоли моралну или материјалну сатисфакцију“, закључује Бојић и изјави за Срну.

Предсједник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сарајево Мирко Вранић рекао је Срни да породице несталих саосјећају са патњама српских жртава из „Силоса“.

„Ми, породице жртава рата можемо само да спомињемо, и спомињаћемо и прозиваћемо увијек имена одговорних за сва злодјела над српским народом али, нажалост, правда и суд одговорне неће процесуирати. Жао нам је сви невиних Срба који су прошли голготу логора и саосјећамо са њима, палимо свијеће и посјећујемо гробља…“, каже Вранић.

Он се пита гдје су правда и закон данас, па да налогодавци и извршиоци ратних злочина над Србима буду коначно процесуирани и примјерено кажњени за почињену тортуру над невиним и немоћним српском народом, посебно заробљеним цивилима.

„Правада јесте спора, али овог пута, изгледа, неће бити достижна“, резигниран је и разочаран предсједник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сарајево.

Тагови: БиХ, Сарајево, Сташа Кошарац