ХОЋЕ ЛИ БИТИ ТРКЕ У НАОРУЖАВАЊУ: Хрватске ракете и српски одговор

Намера Хрватске да набави балистичке ракете домета 300 километара може постати повод за регионалну трку у наоружању. – Срби две деценије сањају систем С-300, Казахстан га добио бесплатно.

Да ли је, на економски исцрпљеном Балкану две деценије после ратова, на помолу трка у наоружању? Намера Хрватске да набави вишецевне ракетне бацаче МЛРС М270, потенцијалног домета до 300 километара, најављена у тамошњим медијима минуле јесени, подстакла је Србију и БиХ да размишљају о набавци адекватних оружја. Премијер Александар Вучић јуче је, овим поводом, рекао да ће Србија морати да одговори на наоружавање Хрватске.

– Србија има своју жељу, а то је да буде војно неутрална, То је наша жеља, имамо скупштинску декларацију, тако се понашамо. Не мешамо се у то што друге земље желе да раде, не осећамо по том питању угроженост, оно где смо ми осетили проблеме за нас, о чему смо разговарали са нашим партнерима у Москви, дакле, то је био случај када су неке земље почеле да наручују балистичке ракете које се налазе нама у окружењу, и у том тренутку ми смо рекли, знате, ми на „панцир” хаубице имамо чиме да одговоримо, одбранићемо се, за „патрије” тог и тог типа, имаћемо „лазаре” у серијској производњи, не бринемо, али не знам зашто би неко у нашем региону узимао балистичке ракете, и верујем да ћемо у будућности разговарати о том питању, или ће они одустати од тога, или ћемо ми морати да пронађемо одговор и на то. Али свако бира своју судбину, свако има право да доноси своје одлуке. Србија је донела своју одлуку, и Србија се своје одлуке, као што видите, врло чврсто, врло озбиљно, и рекао бих веома поштено и одговорно држи – изјавио је Вучић у интервјуу „Спутњику”.

Хрватска намера да се наоружа, као и раније најаве из Србије да ће се одговорити на тај изазов, забринула је Бакира Изетбеговића, члана председништва БиХ и лидера СДА.

– Мислим да није добро да земље које имају економске проблеме троше стотине милиона у те сврхе и да нас, на крају крајева, све натерају на такву трку. Прече је да се улаже и високу технологију, индустрију, пољопривреду, инфраструктуру, да би се запослили млади људи него куповати авионе и ракете за деструкцију. Ако наставе, мораће се и БиХ у то укључити, али ми је жао да трошимо средства на те ствари – рекао је Изетбеговић за сарајевску телевизију „Хајат”.

Хрватска је, како су објавили тамошњи медији, тражила од САД, као донацију, 16 самоходних лансера МЛРС (Multiple Launch Rocket System) М270. Реч је о вишецевном бацачу ракета калибра 240 мм, у основној варијанти домета 40 километара али и уз могућност лансирања одговарајућих балистичких ракета домета 300 километара, што је могућност која је забринула земље у окружењу. Теријски гледано, овим ракетама могла би да се „покрије” скоро цела Србија. Ипак, ремонт тих, половних, система као и ракете хрватска би платила и то не би било јефтино – ради се о вишемилионском доларском износу, зависно од тога шта се све договори.

Србија такво наоружање нема, али се још од времена уочи НАТО агресије прижељкује руски ПВО систем С-300 који је Русија, иначе, пре неколико ових дана бесплатно уступила Казахстану са којим има уговор о јединственој ПВО. Чак и данас се шпекулише о набавци С-300 за потребе ПВО Србије. Теоретски, савремене верзије овог система, могле би да се користе и као противракетна одбрана. У пракси, обарање балистичких ракета испробано је у Првом заливском рату 1991. када је амерички систем „патриот” штитио Израел од ирачких балистичких ратекла „скад”. Упркос славодобитним извештајима, касније се испоставило да та одбрана и није била баш тако ефикасна, што није поколебало САД да задрже и усаврше „патриот” који данас НАТО савезници држе на положају у Турској, уз границу са Сиријом. Добру одбрану од ракета створио је Израел, успешно обарајући ракете које се повремено испаљују са појаса Газе.

Загреб купио немачке самоходне хаубице

„Панцир” хаубице о којима говори Вучић су немачко самоходно оруђе ПзХ 2000, чија је испорука Хрватској у току, а њихов улазак у оперативну употребу хрватско Министарство одбране очекује најкасније за годину дана. Реч је, поједностављено речено, о топу калибра 155 мм на гусеничном возилу. Србија има одговарајуће средство – самоходни топ НОРА Б52 у истом калибру, који се успешно извози, али – није у наоружању Војске Србије. „Патрија”, коју је поменуо Вучић, је фински оклопни транспортер који користи хрватска војска. У питању је „точкаш” као и српски „лазар”, који за сада користи само Жандармерија и то једно возило тог типа.

Тагови: Александар Вучић, БиХ, Казахстан, Ракете, С-300, Срби, Хрватска