Херој људскости у смутно доба; Здравко Касалица, пензионисани заставник ВЦГ: Било је вриједно и погинути за своју идеју и истину

Моја породица је и даље нечија мета, свјестан сам тога, и знам шта појединци, у државним одорама и даље покушавају, али о томе другом приликом. Како се власт разрачунавала са онима који су бранили светиње и остали уз своју Цркву, итекако ми је познато и осјетио сам. Међутим, доста је оних који који су остали без посла, који су брутално отјерани истог дана или којима се и дан данас, вјеровали или не, не дозвољава повратак на радно мјесто

„Човек постаје слободан својом одлуком, отпором и непристајањем„, реченица је која описује борбу  хероја, који су се „дрзнули“ да се замjере појединцима бившег режима, а самим тим и хорди њихових послушника лишених емпатије и елементарног осјећаја за правду.

Портал ИН4С је, са дубоком свијешћу о тортури коју су прошли сви слободномислећи људи, са кичмом и интегритетом, одлучио да подсјети на оне који су се годинама борили и – изборили за слободу.

Један од њих је пензонисани заставник Војске Црне Горе Здравко Касалица, који је, подсјетимо, био на првој линији одбране светиња. Он је послије објаве тадашњег начелника Генералштаба Драгутина Дакића да припадници војске немају шта да траже на молебанима, поручио да ће у недељу бити на литији на својим народом. И био је. И те недеље и сваке друге када је вјерни народ бранио и одбранио светиње.

Касалица је постао симбол херојства и чојства и јунаштва. Убрзо након тога режим је кренуо у обрачун са њим. Прво је ухапшена његова супруга Македонка Касалица, а затим и он.

Касалица инспекторима тражио да му не малтретирају породицу, истичући да зна да их хапсе по наређењу (тадашњег) министра одбране Предрага Бошковића који им се свети због подршке Митрополији црногорској приморкој, а не због наводног пропуста његове супруге јер их она није ни починила.

Пркос у ријечи – част и достојанство и још одзвањају улицама: Ни метар, мајко!

Овај беспризорни напад на породицу Касалица изазвао је револт и осуду код грађана Црне Горе, који су тада окупили испред ЦБ Подгорица како би им прижили подршку.

Међу њима, био је и Здравков и Македонкин син, а његове ријечи „Ни метар, мајко“ постале су симбол пркоса и достојанства.

„Ни метар мајко! Рече син својој мајци коју изводе из марице по ноћи, као да је највећи криминалац. Рече син часног оца, син родитеља који су синоћ задржани у притвору. Ни метар мајко! Страшно свједочанство времена у којем живимо…“.

Иако је режим Мила Ђукановића поражен на изборима и слобода је још притиснута опасностима које вребају од оних који манипулишући другим људима сервирају приче о нестанку Црне Горе, каже Касалица у разговору за наш портал.

„Нова власт има обавезу да сачува ту слободу и учврсти је како је нико више не би угрозио“, истиче Касалица.

Неко сте ко је обиљежио период литија, односно борбу за одбрану светиња и због тога био изложен бруталној тортури од стране бившег режима. Сада, након толико времена, да ли је све то било вриједно тога ?

Период кроз који се прошло током 2020.године је само кулминација једног укупног незадовољства у народу, таложен годинама па и деценијама. И тој бившој однарођеној власти је било мало што су раскрчмили све што је народ стварао из пепела након II свјетског рата, и кренуло се ђоном у отимање оног што је нашим прађедовима, а вјерујем да ће бити и нашим праунуцима свето. Једино ми није јасна нити ће икада бити та катарза код дијела старијих или средовјечних људи, који познају величанствену црногорску историју и људе који су је обиљежили, да они сада поистовјећују државу са једним човјеком, и то оним који је симбол тоталитаризма и деспотског владања. Неко је савјетовањем те власти да се крене у отимачину Цркве и светиња очито дао веома лош предлог том естаблишменту, али је срећом по народ то била кап која је прелила чашу. Лично сам веома поносан и на мој малени допринос у супротстављању тим злим намјерама и једино због чега жалим је пропуштено учешће на пар величанствених литија услед обавеза на радном мјесту. Најкраће речено, вриједило је и вриједно је ако треба и погинути за своју идеју и истину. Срећан сам што сам био окружен са толиким бројем људи и са њима достојанствено ходао без да је икада направљен и најмањи инцидент или угрожен било који грађанин Црне Горе. То је та чиста Црна Гора, она из уџбеника о којој смо учили и надахњивали се њоме.

Режим Мила Ђукановића је смијењен. Да ли се осјећа слобода коначно ?

Овај режим још није смијењен, нажалост, и не треба се заваравати у том убјеђењу. Наравно, на крају августа су дати темељи смјени, али није лако ни срушити нешто што се дисциплиновано и стрпљиво градило годинама. Додуше, градило се на лажима и криминалу и у деспотском начину, као што већ рекох, у којем је велики број грађана или био доведен у стање зависности на овај или онај начин, или се отвореним и бруталним пријетњама дисциплиновао „непослушни“. Слобода се осјећа, додуше још притиснута опасностима које вребају од оних који манипулишући другим људима сервирају приче о нестанку Црне Горе. Увјерен сам да би управо сви ти дивни људи са литија дали себе за Црну Гору и њено постојање. Нова власт има обавезу да сачува ту слободу и учврсти је како је нико више не би угрозио. Примјећујем и да управо бивша власт успијева несвјесно, својим арогантним односом и наметањем шовинизма, ујединити коалиције на власти у намјерама да изграде Црну Гору за све њене грађане. Надам се да ће то јединство бити све јаче изражено и да неће никада попустити пред ратно-хушкачком реториком и наметањем идеја да се Црна Гора мора бранити из шума. Браниће се и једино треба да се брани у Скупштини.

Да ли сте задовољни кадровским промјенама у Војсци Црне Горе ?

Веома сам задовољан доласком генерала Ђуровића на чело Војске Црне Горе. Ради се о прије свега веома добром човјеку из исто такве породице и вјерујем да је по оној нашој „син на оца“. Сматрам да долазе бољи дани за припаднике Војске јер ће на њеном челу бити човјек који прије свега уважава човјека и колегу, а то је предуслов доброг морала који је био погажен. И увјерен сам да неће товарити Црну Гору на камионе да би се селила негдје. Каква ће даља персонална рјешења бити по дубини у Војсци, то превасходно зависи од Министра одбране и Савјета за одбрану а потребне су велике промјене и покретање одговорности за приличан број оних који су чинили низ незаконитих радњи и спроводили отворену дискриминацију која је уосталом и уочена од стране Заштитника људских права и слобода, и не само једном. Таквим официрима не треба да има мјеста у Војсци Црне Горе и мишљења сам да требају добити нечастан отпуст из Војске.

Да ли нов власт мора имати више слуха за све хероје одбране, који као и Ви и Ваша породица нису хтјели да савију кичму, већ да се изборе за бољу Црну Гору ?

Нисам мишљења да постоје неки посебни хероји одбране нити себе и породицу видим као такве. Овдје је ипак народ уједињавао терор власти уз неопростив атак на светиње, и хероји су онда дјеца која су пјевала пјесме и ходали са старијима. Не могу себе ни да замислим да будем на другој страни од тог народа. Моја породица је и даље нечија мета, свјестан сам тога, и знам шта појединци, у државним одорама и даље покушавају, али о томе другом приликом. Како се власт разрачунавала са онима који су бранили светиње и остали уз своју Цркву, итекако ми је познато и осјетио сам. Међутим, доста је оних који који су остали без посла, који су брутално отјерани истог дана или којима се и дан данас, вјеровали или не, не дозвољава повратак на радно мјесто. О којим лицима се из Војске ради, упознао сам Министарку одбране и желим да вјерујем да ће ти људи бити враћени на посао. То је најмање што држава може да уради, без да се пуно улази у некаква правна објашњења или тумачења. На крају, нека истјерају из Војске све оне који су били чланови политичких партија или који отворено шире шовинизам и мржњу, имаће мјеста да врате оне који то нијесу били а перфидним и подлим поступањем надлежних су остали без посла. Укратко, заиста сматрам да органи нове власти нијесу још показали јасне намјере и конкретним рјешењима кренули у исправљање неправди. Уколико то у најскоријем не ураде, биће као и претходници опет у сукобу са сопственим народом. Ова географски мала Црна Гора је уствари велика и веома комотна за све добронамјерне људе.