ХЕРОИНА ЈЕЛЕНА ЗА НОВОСТИ: Крст сам понела на своју иницијативу и добила подршку грађана Даниловграда

ПОСЛЕ пет сати задржавања Јелена је изашла из зграде Центра безбедности Даниловград где су је дочекали родбина и пријатељи.

– Јуче ујутру сам била на литургији у манастиру Ждребаоник, потом пошла на дедин гроб да запалим свећу за његову душу и ту се родила идеја да понесем крст којим ћу увече предводити протесну шетњу. Дакле, на своју иницијативу сам то хтела и за то добила подршку великог броја грађана Даниловграда која је за мене вреднија од било какве казне. Осећај је био невероватан. Била сам срећна и поносна – прича за „Новости“ Јелена, хероина из Даниловграда.

– Међутим, јутрос око 7 на врата породичног дома појавили су се полицијски инспектори који су дошли да ме приведу у станицу полиције. Нисам се уплашила, јер за страх није било разлога. Тамо сам провела од 7 до 12 сати. На испитивање сам чекала пар сати, али ми је време попунила књига светог владике Николаја Велимировића „Кроз тамнички прозор“ коју је написао у немачком логору, а дотурио ми је друг Стефан Татар. Прелиставајући странице те свете књиге, осетила сам огромну снагу и самопоуздање, тако да је њено присуство у мојим рукама било веома лековито. Што се тиче инспектора они су се понашали коректно. Поновила сам да организација целог догађаја нема никакве везе са црквом, нити је било ко од свештеника инсистирао да ја понсем крст. То је моја одлука и ничија више. Њоме сам испунила душу своју.