Хелена Гранић: Докле год и један од нас постоји, није готово!

Молим оне који су заражени клицом безнађа да је не шире етром уколико желе добро свом народу јер је потенцијално опаснија од уранијума.

Мисао је импулс. Импулс који погађа нашу свест и сходно нашем унутрашњем настројењу, гнезди се или не гнезди у нашем бићу.

Након примања потенцијално опасних мисли, цело наше биће се усмерава као по команди на извршење таквих мисли у дела.

Зато зле силе на сваки начин бију битку да уђу и угнезде своје мисли, идеје и ставове у нашу свест.

Наша свест је једно велико поприште, свакодневно.

И зато је највећу пажњу у животу потребно обратити на хигијену свести, поготово данас, када смо преплављени визуелно-звучним садржајима где год погледамо.

Све демонске силе усмериле су се да осакате умно и креативно, делатно биће човека.

Да га од Богољубца и Божијег сарадника претворе у послушног зомбија, аморфну масу која ће само климати главом и изигравати филадендрон у ћошку.

Која се неће мешати у свој сопствени живот.

Има ко ће да брине о томе.

Врло је важно да човек схвати своју одговорност према Богу, својим прецима, потомцима и Божијем наслеђу на земљи.

У ситуацији када се земља уништава брзином светлости, када је силују, сакате, распродају, трују и муче, када децу краду од родитеља и продају, ближње убијају и када гробови гладни гутају наше најдраже, како је могуће да ико каже „Не мешај се у политику“?!

Ко ће водити овај народ није смрдљива политика, то је живот. Твој, мој, наш, живот наше деце.

Он се не сме поверити у руке сулудих и злих послушника окупатора, док је земља пуна паметних и добрих људи без посла.

Сваки који говори како се не меша у политику на жалост бежи од одговорности. Јесте она упрљана страшно, али то је живот који мора да се узме у своје руке.

Нико ко не ваља не може да управља једним народом.

Добио је прилику. Прави хаос, уништава све редом, мора да се мења.

То што су многе револуције злоупотребљене, не значи да народ нема право да промени оног ко му ради о глави.

ИМА ПРАВО.

Има и право и обавезу.

То је право сваког слободољубивог човека, а Срби су слободољубив народ и не трпе ланце.

Ако су здрави у главу.

Онај који трпи ланце има неку клицу у глави.

Има клицу која му ради о глави.

Заражен. Бескористан. Себи и другима на штету.

Зомби. Отписан.

Има још народа са којим се да радити.

Има још много здравог народа.

И зато не гасите светло, не ширите дефетизам етром како је све готово, како смо завршили, како смо пропали.

Нити је све готово, нити смо ми готови.

Пред Први србски устанак било нас је само 400.000.

Ситуација је изгледала безизлазна.

Али ето, изборисмо се за слободу, за државу, преживесмо грозни деветнаести и још грознији двадесети век.

Преживесмо и албанску голготу и отписан народ након повлачења преко Проклетија, преживесмо Јасеновце и све јаме, па ћемо преживети тако и ово зло и умножићемо се поново и обновити земљу уз Божију помоћ.

Докле год и један од нас постоји, није готово.

Борба за опстанак се наставља уз Божију помоћ.

Наслов и опрема: Стање ствари

(Фејсбук страница Хелене Гранић)