Умањивање усташких злочина у Другом свјетском рату и тврдње да су у концентрационом логору Јасеновац убијани Хрвати и непријатељи партизана, а не Срби, Јевреји, Роми и антифашисти, у Хрватској траје несмањеном жестином.
Некадашњи сарадник Фрање Туђмана, министар здравља и одбране Андрија Хебранг, јаме у које су током Независне Државе Хрватске бацани Срби, назива – фантомским.
„Шаранова јама је само једна од безброј лажи са којима се већ деценијама Хрвати држе у казни као злочинци“, тврди Хебранг.
Он потпуно подржава истријски ревизионизам Романа Љељка, који у својим књигама тврди да у Јасеновцу „људи нису убијани већ спасавани“, те да је то „гробница убијених домобрана и усташа, а не Срба“.
Љељак и његови истомишљеници тврде да усташе нису извршиле геноцид ни на Козари, нити у Јасеновцу, већ да су за страдања Срба криви – партизани и они који су дигли устанак проитв НДХ.
Хебранг Љељка назива „јединственом појавом у хрватској стварности“.
За Хебранга је геноцид у Јасеновцу „лаж којом се покорава хрватски народ деценијама“, али признаје да је тамо било и усташких злочина.
Као и други хрватски десничари, Хебранг за све криви „југо-комунистички“ кадар, који је, како тврди, „урастао у ткиво нове Хрватске“.
Он их види у Влади Хрватске, судовима, странакама, власницима нових предузећа, директорима банака, уредницима у медијима, те у полицији и обавјештајној заједници, наводе хрватски портали.
Андрија Хебранг старији био је сарадник Јосипа Броза Тита у партизанском покрету, али се након рата политички разишао са њим и изгубио све почасти и функције.
Многи историчари Андрију Хебранга старијег сматрају хрватским националистом у тадашњим партизанским редовима.