Делић је, говорећи о митрополиту црногорско-приморском у Дому Војске Србије, рекао да се његовом смрћу десило чудо.

„Умро је тачно уочи Лучидана. Трећи пут у историји Митрополије црногорско-приморске показује се Лучидан као судњи за ту столицу. Прво Петар Први Цетињски па Петар Други Петровић који је ступио на престо и упокојио се на исти дан. Ево сада и Амфилохије Радовић који је и по томе њихов директни настављач. Некако се ти кругови више него симболично затварају и тај знак Светог Луке понавља“, приметио је др Делић.

Оличење хришћанске милости

Он је истакао да је владика Амфилохије „наследник тог трона и да је заиста живео у знаку бриге коју је имао Свети Петар Цетињски“.

„Он је говорио за Црногорце: Тешко ономе ко о вама брижи. Тешко је било и Амфилохију Радовићу да о њима брижи, а он је брижио у последње време нарочито да међу браћом не падне крв. Бригу је показивао и према људима који њега не само да нису штедели, већ су га распињали. Једнако је бринуо о њиховим главама, као и о главама својих пријатеља. Он је просто био оличење хришћанске милости. Ко га је гледао последњих десетак година, видео је колику је мекоћу тај човек добио“, нагласио је дописни члан Српске академије наука и уметности.

„Горски вијенац“ његова родна кућа

Делић је подсетио да је митрополит Амфилохије Морачанин.

„Он је из манастира Морача изашао, али ја бих рекао да је он из ‘Горског вијенца’ изашао, да је то његова родна кућа. У себи је објединио три јунака ‘Горског вијенца’. По харизматској личности и функцији владике као вође народа, мисаоности и бризи за свој народ он је оличење владике Данила. По својим годинама, старости, која није дубока, али је респектабилна па га је народ звао ђедо као што зову кључног човека у кући, по мудрости, он је игуман Стефан. Он је као игуман Стефан имао те унутрашње очи и није чудно што је његова опсесија и професионална делатност била усмерена највећим делом на исихазам и био је сигурно међу водећим теолозима не само у православној васељени него и на свету. Он је уз све то био јунак, Вук Мићуновић, нарочито док је био млађи и није се бојао никога. То тројство ја видим у митрополиту Амфилохију и његова смрт је страшан губитак“, нагласио је Делић.

Недостаје и недостајаће

Делић је уверен да је Амфилохије Радовић „подигао довољан број својих наследника да ће Митрополија црногорско-приморска тај ударац издржати“.

„Недостаје ми и недостајаће ми“, додао је Делић на промоцији зборника „Савремена српска проза“ која је и почела минутом ћутања због смрти архиепископа цетињског, митрополита црногорско-приморског и чувара Пећкога трона Амфилохија Радовића.

Делић је председавао жиријем који је 2012. године доделио митрополиту књижевну награду “Извиискра Његошева“ за „Изабрана дела“ у издању „Светигоре“ којима је, према оцени жирија, покренуо многа теолошка питања и отворио веома важне проблеме који се тичу модерног човека.
Јован Делић је тада рекао да се додељивањем награде митрополиту Амфилохију симболично враћа онај део Његошевог дела који је занемариван, богословски.