Хајка на Вука Костића: Не диже глумац зид између Срба и Хрвата него они који славе Олују

Интервју Вука Костића за Спутњик, објављен у мају, експлодирао је протеклих дана на друштвеним мрежама и у медијима. Тачније, повела се у делу прозападне јавности права хајка против глумца због само једне реченице истргнуте из контекста да између Срба и Хрвата треба подићи Берлински зид.

У редакцију Спутњика, али и на друштвене мреже свакодневно пристижу и бројне поруке подршке Костићу који ниједног тренутка није имао намеру да распирује међунационалну мржњу, како су то оценили многи који се чак залажу и за модел „две Немачке“ за Косово који у симболичком смислу подразумева и Берлински зид између централне Србије и њене јужне покрајине.

„Рекао човјек истину. Није он дигао зид између Срба и Хрвата, него они који славе Олују, разбијају ћириличне табле, бацају српске ватерполисте у море. Ко би више од мене хтио да се Срби и Хрвати воле? Био сам свједок уназад двадесет година – Срби су пружали руку, Хрвати су на њу пљували. Не сви Хрвати, али добар дио хрватског друштва“, каже хрватски историчар Горан Шарић за Спутњик.

Међу првима на друштвеним мрежама огласио се, и подршку Костићу пружио драмски писац Синиша Ковачевић који се запитао – који је то страшан грех српског глумца?

„Који страшни грех Вука Костића? Изједначио је по несолидности два суседна народа, слутећи да ту, због вишка сличности, не постоји шанса за историјско помирење. Усудио се да има став. Заборавите колико је даровит, колико свој. Мажи катраном и перјем. Дајте кофе с г*внима. Оштро и хорски“, поручио је Ковачевић.

На адресу редакције Спутњика стигло је и писмо подршке Вуку Костићу од универзитетског професора из Републике Српске, Предрага Ћеранића.

Према његовим речима, истргнуте из контекста и општег тона разговора који није имао ни примесу мржње, зла и никако није био ратнохушкачки, Костићеве изјаве су постале предмет бројних негативних коментара.

„Смјерно, смирено, бираним ријечима, с намјером , да би се сачували људски животи, да би се избјегло понављање трагедија, страдања и унесрећиле многе породице са обје стране, овај даровити глумац је метафорично предложио подизање ‘Берлинског зида’. Али, ко данас слуша пажљиво, ко је у његовом гласу осјетио трачак осмјеха при изговору тог појма чијим падом је симболично укинут биполарни свијет, ујединила се Њемачка, а почео распад СФРЈ“, истиче професор у свом писму.

Он се пита, није ли бољи Хладни рат, чијим симболом се Костић послужио, него оружани сукоби у комима људи гину?

„И у тих тридесет и кусур година су нас научили да и прије него што нешто изговоримо или напишемо, добро промислимо, јер ћемо се наћи на удару или бити предмет медијског линча. Многи подлијежу аутоцензури, а Костић је сасвим смирено, пристојно и бираним ријечима изнио свој став. И никог није увриједио. А став и мишљење, уколико нису једнообразни глобалној политици, су постали гријех, па макар их изговорио и умјетник са нарочитим сензибилитетом“, закључио је Ћеранић.

„Због свега што је учинио умјетничком и професионалном ангажману, сјајно одиграних улога и порука изнесених у овогодишњој бесједи за Дан Републике Српске, дајем подршку нашем признатом глумцу, истинољубивом човеку и родољубу Вуку Костићу“, додао је он.