ГРАЈФ: Престати са ревизијом историје

Гидеон Грајф, главни истраживач израелског Института за Холокауст Шем Олам, изјавио је данас у Андрићграду да се мора стати у крај ревизији историје и да се злочини у Јасеновцу и Аушвицу не могу „гурати под тепих“. На промоцији монографије „Јасеновац – Аушвиц Балкана – Усташка империја окрутности“, Грајф је нагласио да се може повући паралела између Јасеновца и Аушвица.

Према његовим ријечима, оно што је посебно интересантно јесте да су у Аушвицу покушавали да имитирају начин на који су нацисти у својим концентрационим логорим злостављали све негерманске народе до њиховог истребљења.

„Морамо се борити да се стане у крај ревизији историје. С тим се мора стати. Јасно је да злочине не можемо гурати под тепих, да се истина мора изнијети на видјело. Историја је чињеница, а не причање и препричавање“, истакао је Грајф, који је данас одржао предавање у Мултиплеску „Доли Бел“ у Андрићграду.

Он је изразио наду да ће свијет спознати истину о Јасеновцу и да нису узалуд бачене године истраживања које су биле посвећене том питању и расвјетљавању оног што се тамо десило, те да ће коначно добро побиједити зло.

„Упркос свим полемикама о броју страдалих у Јасеновцу, одговорно тврдим да је око 700.000 људи на бруталан начин изгубило живот у том логору. Ако узмемо у обзир и све несрећне људе који су изгубили живот на путу до Јасеновца, тај број би могао да буде и већи“, рекао је Грајф новинарима у Мултиплексу „Доли Бел“ у Андрићграду.

Грајф је рекао да не постоји ниједна архива у вези са темом Јасеновца коју није посјетио и додао да је увијек заинтересован за питања која су била занемиравана у прошлости или заборављена.

Он је истакао да је оживљавање неонацизма и неоусташтва једно комплексно питање и нешто што се дешава, што је реалност, и да су порицања која долази са те стране веома слична порицању Холокауста.

„Сваког минута треба да будемо свјесни тога и треба да нас буде страх те чињенице“, рекао је Грајф.

Монографија „Јасеновац – Аушвиц Балкана – Усташка империја окрутности“ представља мултидисциплинарну студију Грајфа, у којој је први пут извршена упоредна анализа Аушвица и Јасеновца.

Аутор потврђује тезу историчара из Израела, али и из других земаља свијета, да Јасеновац није био радни логор, већ да је био логор смрти.

Ову тврдњу доказује и сазнање о 57 метода мучења и убијања у Јасеновцу.

Монографија аутора Грајфа, свјетски познатог борца против ревизије историје, описује као упоредну анализу злочина у два, како каже, најстрашнија концентрациона логора, Аушвицу и Јасеновцу.

„У Јасеновцу су погажена сва ограничења нељудскости и зато се и данас морамо борити против идеологија које су довеле до тако страшних злочина“, рекао је Грајф.

Чувени свјетски редитељ Емир Кустурица поручио је да Јасеновац треба третирати као једну врсту погрома која није забиљежена у историји.

Он је рекао да су у једном општем хаосу, када је 300.000 пушака поражене српске војске путовало заједно са пораженима по Србији, углавном западној, у јулу 1942. године хрватске усташе, не само по логорима, него и по улицама и ливадама клали Србе.

Та се вијест, рекао је он, прочула по Србији, па је природа српског устанка заправо била природа реакције на страдање Срба у Хрватској.

„Јевреји су структурно страдали по логорима, а Србе су стављали у позицији у којој су голоруки бјежали, док су их усташе хватале испред кућа и клали“, подсјетио је Кустурица.

Гојко Рончевић Мраовић, који је као дијете преживио страдања у усташким логорима, рекао је новинарима да је рођен у селу Трстеница, у околини Загреба, тада етнички чистом српском селу.

„Када су усташе узеле власт 1942. године, почео је погром Срба тако да је тада у селу убијено 265 људи“, рекао је Мраовић, нагласивши да су њему нацисти убили свих пет чланова породице, а оца, мајку и млађег брата су заклали.

Он је навео да је тада имао седам година, након чега је отишао у збијег на Петрову гору.

„Послије сам се са баком вратио у село. Ту су нас затекле усташе и одвеле су ме у дјечији концентрациони логор Јастребарско, гдје је било око 3.500 дјеце са Козаре, Корудуна, Баније, Лике и Славоније, чији су родитељи побијени“, каже Мраовић.

Он је нагласио да су у логору били веома окрутни према дјеци. Према његовим ријечима, сваког дана умирало је осморо до десеторо дјеце због неухрањености, болести, разних тортура.

„Управник логора била је Барта Пулхерија, свастика чувеног кољача Миле Будака. Одабрали су тада око 60 дјеце, међу којима сам био и ја. Хтјели су да нас васпитавају у усташком духу, облачили су нам усташке униформе, два пута дневно смо ишли у цркви, тако да је у тој групи било мање умирања. У августу 1942. партизани су ослободили тај логор, тако да смо и ми дочекали слободу“, присјећа се преживјели логораш Јасеновца.

Он је нагласио да је више од 10.000 дјеце, међу којима је био и он, спасила Дијана Будисављевић.

Издавачи монографије су Институт за Холокауст Шем Олам /Израел/, Фондација за пројекте едукације о Холокаусту /Мајами, САД/ и Академски колеџ Оно /Израел/.

Предавањем Гидеона Грајфа и представљањем монографије почео је тродневни научни скуп „Гозба и књижевност“.

У оквиру овог скупа, вечерас у 18.00 часова биће промовисана књига „Шта ми ово треба“ Емира Кустурице.

Тагови: Гидеон Грајф