На данашњи дан, српски син Гаврило Принцип, отворио је својим пуцњем пут слободи. Он и српски родољуби, припадници Младе Босне, пред свијетом су показали да аустроугарског окупатора треба најурити из словенских земаља.
Франц Фердинанд је намјерно изабрао Видовдан за своју посјету Босни, знајући колико је овај датум свет српском народу. Показаће се ипак, да ће овај датум за њега бити кобан.
Својим чувеним пуцњем Принцип и остали су записани у историји као хероји.
Припадницима Младе Босне суђено је на монтираном Сарајевком процесу (1914), најзначајнијем у низу велеиздајничких процеса у Аустро-Угарској.
Сам Принцип је у мукама умро 28. априла 1918. и није дочекао да види ослобођење и уједињење српског народа чијим је дјелима за свог кратког живота био опчињен. Имао је само 24 године.
Након атентата, послужио је као изговор Великим силама да цио свијет гурну у рат и страдање, стављајући терет цијелог ужаса на његова млада плећа.
„Мислио сам да се атентатима скреће пажња интелигенцији, да најпре међу интелигентним људима треба створити расположење за револуцију и ослобођење, а тек после међу масама. Нисам желео да постанем херој, хтео сам само да умрем за своју идеју“, казао је Принцип у својој исповијести др Пупенхајму, који га је повремено посећивао у затворској ћелији у чешком граду Терезину.
Живот Гаврила Принципа требало би да нас подсјети да је слобода врховна и једина незаменљива вриједност.