ГОДИШЊИЦА „БЉЕСКА“: Обиљежавање у Окучанима, државни врх не спомиње српске жртве
Фото: РТРС/Срна
Хрватски државни и војни врх обиљежио је данас у Окучанима 21 годину од војно-полицијске акције „Бљесак“ у којој је убијено или нестало 283 Срба, од којих 55 жена и 11 дјеце.
Присуствовали су, између осталих, премијер Хрватске Тихомир Орешковић, предсједник Сабора Жељко Реинер, те изасланик предсједнице начелник Главног штаба Оружаних снага Мирко Шундов, који у својим говорима нису поменули српске жртве.
Орешковић се захвалио ратним ветеранима на њиховој одлучности и додао да је на садашњим генерацијама које воде државу да обезбиједе напредак. Реинер је рекао да су акције „Бљесак“ и Олуја“ биле „ослободилачке“ и да су њихови резултати „слобода и демократија Хрватске“.
Акцију „Бљесак“ званичан Загреб сматра „почетком повратка хрватског суверенитета у оквире међународно-признатих граница“, што је касније настављено акцијом „Олуја“, када је из Хрватске протјерано више од 220.000 Срба, док је велики број убијен или се воде као нестали.
Хрватска види оправдање за акцију „Бљесак“ у томе што су, како се тврди, побуњени Срби више година одуговлачили и одбијали све понуде за мирном реинтеграцијом окупираног подручја у уставнооправни поредак те земље.
Главни циљ те акције био је улазак у Окучане, што је и учињено у зору 1. маја 1995. године. Хрватска страна наводи да су у „Бљеску“ погинула 42 хрватска војника, а 162 су рањена.
Из Документационо-информационог центра Веритас подсјећају да је 1. маја 1995. године 16.000 припадника хрватских оружаних снага напало 15.000 житеља западне Славоније са око 4.000 војника, која је била под заштитом УН.
Веритас подсјећа да је 1. маја 1995. године 16.000 припадника хрватских оружаних снага напало 15.000 житеља западне Славоније са око 4.000 војника, која је била под заштитом УН.
Народ западне Славоније кренуо је у егзодус спашавајући животе, а на путу према „мосту спаса“ до ријеке Саве сустизале су их авионске бомбе, маљутке из хеликоптера, топовске гранате и снајперски меци, док су рањеници гажени тенковским гусјеницама или докрајчивани ножевима.
По завршетку акције, Хрвати су покупили 168 тијела убијених Срба и покопали их углавном под ознаком „непознат“, од којих су у посљедњих пет година ексхумирани посмртни остаци 145 особа из групних и појединачних гробница, од којих је 86 идентификовано.
Од укупног броја жртава до сада је расвијетљена судбина 127 лица, док се међу несталима води још 156 лица, укључујући 65 цивила, од којих је 27 жена.
Хашко тужилаштво никада није отворило истрагу о овим ратним злочинима, тако да су хрватски генерали Петар Стипетић, Лука Џанко, Маријан Марековић, Младен Круљац и бригадир Стјепан Гашљевић, који су по налогу Фрање Туђмана, Гојка Шушка, Јанка Бобетка и Имре Аготића, испланирали и извели акцију „Бљесак“, још на слободи, овјенчани славом хрватских националних хероја.
