ГЛАСОВИМА ДПС-А: Изабрана нова Влада Црне Горе на челу са Дританом Абазовићем

У влади ће осим Грађанског покрета УРА и мањинских партија бити и просрпска Социјалистичка народна партија и опозициона процрногорска Социјалдемократска партија. Подршку влади у парламенту пружила је ДПС Мила Ђукановића

Скупштина Црне Горе изабрала је нову владу који ће предводити председник Грађанског покрета УРА Дритан Абазовић. За избор нове Владе и експозе мандатара гласало је 45 посланика нове већине, против су била три посланика СД-а.

Абазовић је у завршном обраћању посланицима Скупштине Црне Горе, на седници парламента у Цетињу, истакао да је поносан на све што је у претходних годину и по дана радио као потпредседник претходне Владе, преносе Вијести.

„И поновио бих већину својих потеза, да сам у ситуацији. Три пута сам доносио тешке, али исправне одлуке“, истакао је он.

Рекао је да је 30. август 2020. врло значајан датум у историји, јер се тада показало да глас у Црној Гори нешто вреди и да смјена власти није никакав баук.

„Како смо сменили претходну, надам се да ћемо у много бољој атмосфери сменити 43. владу“, поручио је он.

Навео је да је експертска влада показала неке резултате, али и слабости, пре свега у односу према парламенту.

Он је рекао да је спреман на ревизију дешавања на Цетињу, да се боји да ако дође до тога, неки у од присутних у скупштинској сали неће бити задовољни што је правда дошла до њих.

„Ја сам поносан на све то, 4. и 5. септембра на Цетињу је све урађено да се не пролије крв. Најважније је да смо прошли без жртава“, истакао је нови премијер.

Додао је и да не би ни сузавца било да бивши директор полиције није ударио полицијског службеника.

Казао је да му не смета нико из ДПС-а, ДФ-а, Демократа… већ људи који не желе да се баве будућношћу.

„Покушао сам да водим преговоре са свима, једино Демократска Црна Гора није желела да преговара. Зашто смо ово урадили? Не плашимо се ми избора, већ ова земља није спремна за изборе, јер би потрошила ресурсе и ушла у дубљу политичку кризу“, оценио је Абазовић.

Рекао је и да безбедносни изазови нису лажни имејлови, већ то што је дугогодишња председница Врховног суда оптужена за шверц и криминално организовање.

Најавио је покретање велике дипломатске активности на европском путу и верује да ће Црна Гора добити „брзу траку“ за пријем.

„Сви сте више него добродошли, са свим критикама, сугестијама и предлозима. Дајте да заједно градимо европску Црну Гору, која ће служити на част свим грађанима Црне Горе“, поручио је Абазовић.

Нова председница Скупштине Данијела Ђуровић из СНП-а

Данијела Ђуровић из СНП претходно је изабрана за нову председницу Скупштине Црне Горе. За њен избор такође је гласало  45 посланика, док су против била три.

Ђуровић је након избора рекла да јој је указана велика част што је као још једна жена након две деценије на тој позицији. Она је казала да  је уверена да ће сви заједно смоћи снаге да превазиђу поделе дубоко укорењене у друштву.

Посланици Демократског фронта и Демократске Црне Горе саопштили су раније да неће присуствовати седници парламента јер је, како су казали, неуставно заказана и представља издају изборне воље.

Почетком фебруара смењен је председник Скупштине Црне Горе Алекса Бечић, а потпредседник који га је заменио, Страхиња Булајић из Демократског фронта (ДФ), одбио је да закаже седницу парламента у покушају да се избегне формирање нове Владе, без учешћа његовог ДФ-а.

Два месеца касније поднео је оставку после чега је 46 посланика поднело захтев за одржавање седнице парламента.

Ко је све у новој Влади Црне Горе

У влади ће осим Грађанског покрета УРА и мањинских партија бити и просрпска Социјалистичка народна партија (СНП) и опозициона процрногорска Социјалдемократска партија (СДП). Подршку влади у парламенту пружила је Демократска партија социјалиста (ДПС) Мила Ђукановића.

Абазовић је покушавао да дође до састава владе која би имала подршку од 49 посланика, што је битно за одређене реформе у правосуђу, али није успео да постигне договор са Социјалдемократама (СД), који нису подржали владу.

Абазовић је пре два дана доставио скупштини програм, а међу приоритетима је преиспитивање спорних и незаконитих одлука претходних влада и државних органа у правцу њиховог хитног ревидирања, доношење Закона о попису, као и регулисање уговорног односа са верским заједницама, у складу са Уставом и законима Црне Горе.

Он је у експозеу међу приоритете навео договор о избору носилаца највиших правосудних функција, изборне реформе, пречишћавање бирачког списка, договор о успостављању одговорних и функционалних државних органа и институција у којима ће се законито поступање подразумевати. Ту су и реформа службе безбедности, као и доношење закона о преиспитивању порекла имовине.

Међу приоритетима је и ревизија затеченог стања у области просвете и културе, као и преиспитивање свих спорних кадровских решења у овим областима, посебно на високим позицијама, реизбор чланова савета и извршних директора регулаторних агенција, уз измене и допуне пратећих закона.

Навео је и наставак борбе против организованог криминала и корупције на свим нивоима, стварање амбијента за нове инвестиције и заустављање одласка постојећих инвеститора, наставак започетих економских реформи како би се одржала стабилност јавних финансија и наставиле започете социо-економске мере, припрема и реализација летње туристичке сезоне.

Такође, приоритет је сагледавање мера на реорганизацији рада здравственог система и доношење државних мера за борбу против корона вируса.

Абазовићева влада ће имати 18 министарстава, четири потпредседника и два министра без портфеља.

За потпредседнике владе изабрани су извршна директорку невладине организације Политикон мрежа Јована Маровић, лидер Социјалистичке народне партије Владимир Јоковић, бивши министар унутрашњих послова и финансија Рашко Коњевић и досадашњи потпредседник Скупштине Црне Горе Ервин Ибрахимовић.

Маровићева, докторка политикологије, биће потпредседница владе за спољну политику, европске интеграције и регионалну сарадњу, као и министарка европских послова.

Јоковић, досадашњи посланик у Скупштини Црне Горе, биће потпредседник владе за економски систем и министар пољопривреде, шумарства и водопривреде.

Коњевић, магистар економских наука, обављаће функцију потпредседника владе за политички систем и унутрашњу политику, а биће и министар одбране.

Ибрахимовић ће бити потпредседник владе за регионални развој и министар капиталних инвестиција.

Функцију министра спољних послова обављаће дугогодишњи председник парламента Ранко Кривокапић, лидер Социјалдемократске партије од 2002. до 2017. године.

На челу Министарства правде биће адвокат Марко Ковач, док ће Министарство унутрашњих послова водити Филип Аџић, досадашњи саветник потпредседника Владе за унутрашњу политику, безбедност, борбу против корупције на високом нивоу и организованог криминала.

Министар финансија биће бивши вршилац дужности директора Управе прихода и царина Александар Дамјановић, дугогодишњи посланик у Скупштини Црне Горе.

Министар економског развоја и туризма биће привредник Горан Ђуровић, а министар спорта и младих, бивши вршилац дужности директора Управе за спорт и младе Василије Лалошевић, који је и бивши новинар и дугогодишњи посланик.

На челу Министарства просвете биће дугогодишњи професор и посланик Миомир Војиновић, саветник председника Општине Беране, док ће Министарство здравља водити директор Фонда за здравствено осигурање Драгослав Шћекић, бивши посланик и бивши председник Општине Беране.

Функцију министра јавне управе обављаће Мараш Дукај, дугогодишњи новинар и професор и вишегодишњи директор директората у Министарству просвете, а министра рада и социјалног старања Адмир Адровић, бивши дугогодишњи саветник потпредседника владе за регионални развој.

Министарка културе и медија биће бивша кустоскиња и предавачица на Универзитету Доња Горица Маша Влаовић, а министарка екологије, просторног планирања и урбанизма активисткиња Ана Новаковић Ђуровић.

Опрема: Стање ствари

(Бета/N1, 28. 4. 2022)