ГЕНЕРАЛ КАРЛОС БРАНКО: У Сребреници није почињен геноцид, „Олуја“ била етничко чишћење

Бивши замјеник шефа мисије војних посматрача УН за Хрватску и БиХ, генерал-мајор Карлос Бранко, каже да га је савјест натјерала да напише књигу „Рат на Балкану – џихадизам, геополитика и дезинформација“, у којој је написао да у Сребреници није почињен геноцид, као и да је акција „Олуја“ била етничко чишћење.

– Оно чему сам био свједок на терену у много случајева било је веома различито од прича објављених у медијима. Било ми је врло јасно да постоји званични наратив, који се не подудара са реалношћу, прилично удаљен и различит од чињеница – рекао је Бранко у интервјуу за данашњу Политику.

Он је потврдио да је основна теза у књизи, објављеној у новембру 2016. године, да злочин над Бошњацима у Сребреници није био геноцид и да је „Олуја“ у Хрватској била етничко чишћење.

– У Сребреници, Срби, као и друге етничке групе, починили су озбиљне ратне злочине. Али, ратни злочини нису геноцид. Ратни злочини и геноцид су различити реалитети, у смислу њихове суштине, као и са правног гледишта – наводи Бранко.

С друге стране, како је додао, у Крајини је циљ хрватских власти био да се протјера цијела заједница, цијела етничка група из региона, без обзира којим средствима.

– То има име: етничко чишћење. Они који нису успјели да побјегну били су брутално убијени без обзира на године и пол – рекао је Бранко, који се на положају замјеника шефа мисије војних посматрача УН за Хрватску и БиХ налазио од 1994. до 1996. године.

Како је додао, чињенице су данас, више од 20 година касније, јасне ако се упореди етнички баланс у ове две регије прије и послије рата.

– Данас је српска популација у Хрватској незнатна, малтене је нестала. Хрватска уопште више није мултинационална држава каква је била прије распада Југославије – истакао је Бранко.

На питање да ли се суочава са аргументима да је „некритични србофил“ или у најмању руку „антисламиста“, он каже да није ни про-Србин нити антисламиста, већ да само покушава да буде што је могуће неутралнији, ослањајући се на факте, а не на „пригодно исконструисане наративе који заборављају непожељне чињенице“.

– Свјестан сам да је то ризична и непопуларна опција, посебно када имам добре пријатеље са обје стране ровова. Понекад је тешко одржати баланс, али с толико препрека на путу, оваквим приступом имао сам успјеха у већини случајева – рекао је он.

Говорећи о најупечатљивијим искуствима са Балкана, он каже да су му три догађаја остала урезана у сјећање.

– Први су посљедице „Олује“ 1995. године, са „црнокошуљашима“ који су учествовали у масакру беспомоћних Срба који нису успјели да побјегну, и то пред равнодушном међународном заједницом; други је бомбардовање Маркала 1995. као и аматерски и непрофесионални начин на који је кривац одмах идентификован, без довољно поузданијх информација за конзистентни закључак; трећи је, наравно, Сребреница и сви догађаји који су услиједили – рекао је он.

Књига „Рат на Балкану – џихадизам, геополитика и дезинформација“ ускоро би требало да буде објављена на српском језику, а Бранко наводи да је иницијална идеја да се књига преведе на српски језик његова.

– Будући да књига говори о драматичном рату који је погодио нације Јужних Словена, био сам чврсто увјерен да су они права читалачка публика. Тако има смисла да ова књига буде на српском да би досегла до што ширег читалаштва, укључујући академике, политичаре, новинаре и народ уопште – рекао је Бранко.

Он је додао да се нада да ће књига бити објављена и представљена на Сајму књига у Београду 2019. године.