Где све Срби живе и хоће ли се враћати у отаџбину
© Adobe Stock (efks, daboost)
На који год део планете да крочимо, налетећемо на неког нашег човека.Колико нас има код куће, толико нас има и по свету. Никада се нисмо званично пребројали, али незваничне процене кажу да ван Србије живи око шест милиона наших људи, таман колико нас је и у отаџбини. Укупно око 12 милиона.
Има нас на свим странама света и континентима. У Босни и Херцеговини је преко милион Срба, највише у Републици Српској,у Црној Гори око 200.000, Хрватској око 120.000. У Словенији је око 40.000 оних који су се изјаснили као Срби, али се сматра да их у овој земљи живи макар три пута више. Према попису у Македонији, има око 24.000 наших људи.
Најбројнију дијаспору имамо у Немачкој и у Сједињеним Америчких Држава. Када наше људе који живе у Немачкој тамо питате колико нас има, кажу између пола милиона и 800.000. Према подацима из 2023. године било је 181.469 америчких држављана који су изјаснили као Срби. Међутим, број људи који су наше горе лист је многи већи и неке процене кажу их је око 800.000. Према попису, око100.000 наших људи је у Аустралији и Новом Зеланду, У Канади има преко100.000, а према незваничним подацима у Азији је око 40.000 људи нашег порекла.
У Аустрији има 300.000 наших, највише у Бечу, а према званичном попису у Швајцарској живи62.000 Срба, а незванично и до 200.000. У Италији нас има око 50.000, у Француској око 120.000. Према незваничним проценама, у Русији живи око 15.000 људи српског порекла, иако се, према званичном попису, наводи – 2.500. Нови живот Срби су изградили и у Шведској, Норвешкој и Данској, Шпанији, Уједињеном Краљевству, Луксембургу. Наши људи живе и у Румунији, Белгији, Мађарској… Број Срба у Африци је око 20.000.
Министар задужен за дијаспоруЂорђе Милићевић каже за РТ Балкан да је завршена фаза расејања Срба, и да се сада иде у контра процес, односно повратак, што се већ и дешава. Он наводи да министарство разним акцијама одржава везу са нашим људима. Међу њима је и пројекат „Повежимо се знањем“, у оквиру којега имамо допунске школе у око 22 земље – Русија, Белгија, Малта, САД, Чешка, Француска, Холандија, Немачка… са преко 10.000 ученика.
„Број ђака се повећава, имамо већ најаву за нова одељења, постоји жеља деце и родитеља, да уче језик, сачувају симболе нашег народа. Пројекат „Повежимо се знањем“ има циљ да ставимо до знања да ћирилица није само граматика и речи, већ нит и мост који повезују корене и будућност. Наши малишани то врло добро знају и похађају допунску школу иако није обавезна. Ми смо ове године помогли реализацију пројекта у десет великих држава кроз опремање, књига, уџбеника, буквара како би се настава реализовала. Књиге су из Завода за уџбенике, затим пројектори, лаптопови… Стављамо акценат на младе, четврту година заредом летњи кампови су традиција, имали смо ове године преко 6.000 малишана из Европе из света, у 26 градова у унутрашњости Србије. Желимо да их подстакнемо да увек размишљају о Србију, да тај осећај припадности постоји“, навео је Милићевић.
Како је рекао за наредну годину су већ опредељена средства, јер „ако изгубимо везу са њима изгубићемо и будућност“.
„Иако када поменете дијаспору сви размишљају о финансијском капиталу. Али не, треба размишљати о људском. Настављамо умрежавање кровних организација који окупљају Србе ван Србије, једном годишње имамо окупљање у Србији – 28. јуна јер је Видовдан и Дан дијаспоре. Имали смо преко 300 делегата, верујемо да ће ове године бити далеко већи број. Настављамо трибине„Истине за Србију“, одржана је у 12 великих градова, где са нашим академицима, професорима, људима од знања, разговарамо о истини, да наше људе у дијаспори наоружамо подацима. Они су први изложени дезинформацијама, медијски простор нам је јако мали, па онда морамо да користимо живу реч“, истакао је Милићевић.
Нема званичних података колико се Срба вратило кући. Према подацима које је прошле године изнео председник Александар Вучић, на почетку 2024. године дошла је 21.000 наших држављана. Он је недавно и најавио оснивање посебног фонда за повратнике.
У наредном периоду биће и иницијатива у локалној самоуправи попут канцеларија која ће постојати у регионима како би се дошло до база података где све наши живе.
„Велико Градиште има одељење које се бави дијаспором, председник општине Драган Милић позвао је раније успешне привреднике из овеопштине која има 15.000 становника, 5.000 ван Градишта. Они су разговарали шта су развојне шансе“, навео је министар за наш портал.
Размишљали о томе да ли да ће се вратити или не, контакт са нашим људима доноси бенефите. Међу њима има оних који су на позицијама у великим компанијама.
„Главни инжењер у ‘Мерцедесу’ у Штутгарту је из Петровца на Млави. Он не мисли да се врати, он је ту за савете, ако би ‘Мерцедес’ нешто усмерио према Србији“, навео је Милићевић.
Недавно је одјекнула вест и да ће на челу немачке фирме „Бе-Ем-Ве“ бити Србин из Крушевца. Како је потврдио Надзорни одбор на челу минхенске компаније убудуће ће бити Милан Недељковић, који је до сада био шеф производње у Бе-Ем-Веу. Он би дужност требало да преузме 14. маја 2026. године и да на челу баварског аутомобилског концерна да замени Немца Оливера Цирпсеа.
