ГАЛИЈАШЕВИЋ: Срби ритуално клани под кишобраном Шефика Џаферовића

Под кишобраном некадашњег начелника ЦСБ Зеница Шефика Џаферовића и команданта Трећег корпуса такозване Армије БиХ Сакиба Махмуљина ритуална клања Срба на возућком и озренском ратишту била су правило и масовна као што никада и нигдје нису, истиче експерт за борбу против тероризма Џевад Галијашевић.

У злочинима муџахедина Алије Изетбеговића, Махмуљинових војника и Џаферовићевих полицајаца спаљено је до темеља 66 села, уништено више од 5.000 кућа, 12 цркава и један манастир, срушена гробља од којих нека старија и од пет вијекова, убијено 465 војника и цивила, те протјерано више од 22.000 Срба.

„Политика злочина коју је утемељио и обиљежио Алија Изетбеговић наставила је да траје у политици његовог сина, политичког и биолошког насљедника Бакира Изетбеговића“, истиче Галијашевић у ауторском тексту за Срну под називом „Возућа као пријетња, ратни злочин и срамота БиХ“.

РАТНИ ЗЛОЧИНИ АЛИЈИНИХ ГЕНЕРАЛА И МУЏАХЕДИНА НА ОЗРЕНУ

Галијашевић подсјећа да, након што су муџахедини уз подршку НАТО авијације освојили значајну коту „Паљеник“, јединице Другог и Трећег корпуса такозване Армије БиХ са више од 23.000 војника напале су подручје које има мање становника од војника у нападу и нешто више од 4.000 војника који су бранили тај дио Озрена.

Војна операција НАТО снага под називом „Намјерна сила“, покренута десет дана прије напада муџахедина на Возућу, манифестовала се рушењем свих радио-релејних уређаја и средстава везе Војске Републике Српске на Озрену, а, прије свега, најбитнијег релеја названог по највишој коти на том дијелу „Краљица“ и представљала је подршку из ваздуха формацијама Другог и Трећег корпуса такозване Армије БиХ.

У хашкој пресуди Расиму Делићу, који је осуђен на три године затвора, написано је да су 11. септембра 1995. године, дан након покретања операција „Ураган“ и „Фарз“, војници 328. бригаде Петог батаљона такозване Армије БиХ и муџахедини заробили око 60 војника и цивила Срба, укључујући три жене у близини села Кестен. Заробљеницима је било наређено да у колони пјешке крену према Кестену. Путем су двојица заробљеника – Миленко Станић и Живинко Тодоровић – убијени из ватреног оружја.

„У логору `Каменица` неки или сви од 52 заробљеника били су затворени на два спрата једне напуштене куће. Из посредних доказа, укључујући доказе добијене ексхумацијом, слиједи да су та 52 затворника на крају убијена. У свјетлу цјелокупних доказа и из разлога детаљно наведених у писаној пресуди, Претресно вијеће у процесу против генерала Расима Делића се увјерило да су свих 52 мушкарца Србина… намјерно лишили живота припадници одреда `Ел муџахедин` у логору `Каменица` у периоду од 11. септембра 1995. до 14. децембра 1995. године“, истиче се у пресуди.

Због ових злочина Министарство унутрашњих послова Републике Српске је Тужилаштву БиХ поднио извјештај о ратном злочину против команданта Другог корпуса такозване Армије БиХ Сеада Делића, команданта Трећег корпуса такозване Армије БиХ Сакиба Махмуљина, команданта 35. дивизије такозване Армије БиХ Фаила Хасанагића, те команданта Седме муслиманске бригаде Халила Брзине.

Извјештај је поднесен и против команданта оперативне групе Босна Завидовићи-Жепче Рефика Ленде, команданта 328. бригаде такозване Армије БиХ Фуада Зилкића, команданта одреда „Ел муџахедин“ Абу Малија /право име Абдел Кадер Мокхтари/, те главног безбједњака и обавјештајца одреда „Ел муџахедин“ Ајмана Авада.

Галијашевић наводи да су монструозни и брутални масовни злочини које су на Озрену починили муџахедини у Хашком трибуналу до краја расвијетљени и доказани у суђењима команданту такозване Армије БиХ Расиму Делићу, начелнику Генералштаба Енверу Хаџихасановићу и команданту Седме муслиманске бригаде Амиру Кубури.

У ова два предмета доказана су убиства 92 лица, а разматрано је убијање 187 војника и цивила, те 132 нестала лица, силовање три жене, мучења и злостављања у Музичкој школи у Зеници, у Подбрежју у објекту „Ватростална“, у Казнено-поправном дому Зеница, у Тешњу у Основној школи Јабланица, у Орашцу, те брутална одсијецања глава ратним заробљеницима на Озрену и средњој Босни.

Галијашевић подсјећа да су о томе у Хагу свједочили доктор Бранко Шиканић, Србин из Прњавора који је прошао пакао муџахединског логора, те Хрват Лука Бабић, уз свједочења безбједњака, аналитичара и официра Бошњака, од којих су посебно важни Изет Карахасановић, Закир Алиспахић, Салих Спахић, Ферид Буљубашић, Месуд Шадинлија, Сеад Жерић, Мухамед Омерашевић, Фадил Алихоџић, Џемал Вучковић и други.

ПРАВОСУЂЕ БиХ СТВАРА „ИСЛАМСКУ ДРЖАВУ“ НА БАЛКАНУ

Галијашевић наглашава да су њихова свједочења и хиљаде страница доказа и докумената о тим злочинима трагична потврда да у БиХ не постоји правосудни систем, да нема ни закона ни морала, да Суд и Тужилаштво БиХ не кажњавају злочинце, екстремисте и радикале нити расвјетљавају њихове злочине – него су ту, према налогу западних служби да кажњавају Србе и исписују странице лажне историје протеклог рата.

„/Ту су/ и да стварају `Исламску државу` на Балкану под маском `функционалне БиХ` или унитарне земље без видљиве улоге Срба и Хрвата“, истиче Галијашевић у дијелу ауторског текста са поднасловом „Ратни злочини Алијиних генерала и муџахедина на Озрену“.

Он наводи да је СДА својим односом према ратним злочинима муџахедина, организованом криминалу и тероризму показала да не мисли на државу, да не поштује државне прописе, да мрзи њене народе и да је главни кривац за ружне идентификације цијелог бошњачког народа са тероризмом и екстремизмом.

Галијашевић истиче да СДА гуши безбједносне агенције и уништава правосудни систем, спречавајући га да функционише и кажњава ратне злочинце војнике „Исламске државе“ и Ал каиде у БиХ, па тиме ствара услове за нове, планиране злочине исламиста, управо онако како је то послије напада на Возућу најавио Алија Изетбеговић, обраћајући се учесницима напада:

„Ви сте на Возућој сломили кичму четничког непријатеља, ви сте показали пут којим ћемо наставити и дали сте урнек, модел борбе како се та кичма може и даље ломити да би се ослободила БиХ. Хвала вам, војници, за то у име нашег народа који неће заборавити шта сте учинили“, рекао је тада Алија Изетбеговић.