ГАЛИЈАШЕВИЋ: Шефик Џаферовић – заштитник муџахедина

Стручњак за борбу против тероризма Џевад Галијашевић сматра да замјеник предсједавајућег Представничког дома парламента БиХ Шефик Џаферовић сноси највећу одговорност за садашњи степен безбједносне пријетње у БиХ јер, захваљујући њему, данас се говори не само о одреду „Ел муџахедин“, већ о армији терориста и убица које је овај одред за двије деценије активног дјеловања обучио и произвео.

– Највећу одговорност сноси Шефик Џаферовић, али и Алија Изетбеговић – једина личност која је могла да нареди Расиму Делићу и његовим генералима да прешуте злочине и да заврше са Операцијом „Врандук“ а да сазнања из те акције и документа униште – истакао је Галијашевић.

Он је у ауторском тексту за портал „Фонд стратешке културе“ навео да су „брутални и масовни злочини одреда ‘Ел Муџахедин’ почињени на подручју дјеловања и одговорности Центра служби безбједности Зеница током 1994. и 1995. године, у вријеме када је тим центром управљао Шефик Џаферовић“.

– Иако злочини и ритуална одсијецања глава данас изазивају згражавање и страх цијелог свијета јер представљају јединствени начин дјеловања Исламске државе и Ал Каиде, Џаферовић никада није позван на одговорност. У јавности Федерације БиХ ова тема се углавном избјегава, док у Републици Српској поједине политичке странке веома често износе дилему колико је Џаферовић о томе уопште знао, да ли је могао урадити било шта и колико је заиста одговоран, као и да ће се то утврдити у судском процесу – оцијенио је Галијашевић.

Он сматра да тог процеса и неће бити ако се настави овакав благи однос појединих медија и појединих политичких странака према ратним злочинима муџахедина.

– Непобитно је да је Шефик Џаферовић највећи кривац што су се ти злочини уопште десили и највећи кривац што су остали некажњени, јер је он у сваком тренутку знао шта се дешава у одреду „Ел Муџахедин“ – наглашава Галијашевић.

Он је додао да се надзор који је ЦСБ Зеница имао над одредом „Ел Муџахедин“ у мају 1995. године проширио и на заједничку оперативну акцију Војне безбједности и ЦСБ Зеница – „Врандук“, која је почела 12. маја 1995. године, а значила је потпуни оперативно-технички и сваки други надзор над цијелим одредом.

Према његовим ријечима, операцију „Врандук“ одобрили су командант такозване Армије БиХ генерал Расим Делић и министар унутрашњих послова тадашње БиХ Бакир Алиспахић, а план и реализацију водили су Џаферовићев помоћник Февзија Бабић и Екрем Алихоџа.

Ова акција вођена је све до краја рата и обезбјеђивала је пуну информисаност ЦСБ Зеница и команде Трећег корпуса о сваком кретању и активности било ког припадника Одреда „Ел Муџахедин“, а посебно чланова команде тог одреда.

– Шефик Џаферовић и Сакиб Махмуљин су имали информацију о заробљавању 53 цивила и војника Војске Републике Српске, као што су били информисани и о заробљавању 11 војника Прњаворске лаке бригаде. Иако су све знали, дозволили су да заробљеници пуна три мјесеца, од 11. септембра до 14. децембра 1995. буду мучени, масакрирани и ритуално убијани, на начин како то својим заробљеницима, раде припадници Исламске државе – истиче Галијашевић, напомињући да Џаферовић и Махмуљин нису урадили ништа ни у септембру 1995. године, у вријеме и након операције „Фарз 1995“, нити у вези са тада почињеним злочинима над Србима у Возућој и на Озрену.

Он тврди да је Џаферовић био информисан о сваком злочину у тренутку планирања, а посебно у току извршења.

– Био је дужан спријечити извршења злочина, али није. Знао је ко су извршиоци, али није предузео ниједну мјеру санкционисања. Био је упознат и са начином на који су ови злочини вршени – ритуалном сјечом глава и мучењима која су претходила овим убиствима. Знао је за примарне гробнице убијених цивила и војника српске националности, као и за премјештање гробница – наводи Галијашевић.

Он сматра да је жалосно данас водити разговор о минимуму политичке одговорности човјека који је уствари био свједок и саучесник ових страшних злочина и који је учинио све да посљедице ових недјела и њихови актери данас постану пријетња европском миру и безбједности.

Тагови: БиХ, Џевад Галијашевић, Шефик Џаферовић