ГАЛИЈАШЕВИЋ: Сарајевска политичка чаршија штити терористичке организације

Стручњак за борбу против тероризма Џевад Галијашевић сматра да у Сарајеву не постоји ни мнимум спремности за борбу против тероризма, посебно од 2015. године када је постала видљива „борба за интерес терориста и њихову отворену заштиту, а аргументација о степену прјетње радикалних, исламистичких организација и група протјерана је потпуно из институција и медија у Сарајеву“.

„С друге стране, константно, чак и са највишег нивоа – УН и разних држава попут Њемачке /Бундестаг прије седам дана/, Хрватске /предсједник Колинда Грабар Китаровић и Мирослав Туђман, син првог предсједника Хрватске Фрање Туђмана/, Аустрије /бивши министар иностраних послова Себастијан Курц/, Чешке /предсједник Милош Земан/, Мађарске /премијер Виктор Орбан/ и Велике Британије /Министарство иностраних послова/ – упућују се озбиљне оптужбе на рачун БиХ и њених заједничких институција, односно њиховог односа према изворима терористичке пријетње и дјеловању глобалних терористичких организација на њеном тлу“, истакао је Галијашевић.

Умјесто да хитно ускладе своју безбједносну политику са земљама у региону и Европској унији, наводи Галијашевић, први људи безбједносних агенција на нивоу БиХ почели су „активно измишљати разне афере и радити на кажњавању говора или писања о терористичким пријетњама, обмањујући јавност како та писања имају везе са наводним специјалним ратом, којим се плански руши углед државе БиХ“ и да су званични ставови држава у региону и ЕУ засновани на новинским текстовима.

„Иоле обавијештени грађани знају да озбиљне државе имају своје системе прикупљања информација и вјерују само својим институцијама, а не новинским написима или изјавама, што није случај са БиХ, чије су безбједносне агенције отворено стале у заштиту терориста и џихадиста, вјерских фанатика и екстремиста, те агресивно нападају сваку врсту анализе о озбиљности тих пријетњи“, констатовао је Галијашевић.

Он је навео да су „из врха СДА и власти на нивоу БиХ, конкретно од бошњачког члан Предсједништва БиХ Бакира Изетбеговића и предсједавајућег Савјета министара Дениса Звиздића упућене отворене пријетње према свакој врсти текстова и говора о екстремистима, а посебно о политици према странцима, Бакировим пословним партнерима из арапског свијета, њиховом насељавању, изградњи стамбених објеката посредством фиктивних фирми и прикривању 40.000 Арапа насељених око Сарајева“.

Он тврди да инструкције појединих бошњачких политичара у Сарајеву усмјерене ка њиховим војним формацијама и паравојним групама откривају њиховау намјеру да се са највишег врха политичке и вјерске хијерархије дефинише и примјени нови екстремни карактер исламског вјеровања и практиковања вјере у БиХ, те усвоји посебан терористички однос према самоубицама, који је дефинисан у упутама муслиманском борцу иза којих је стајао Халил ефендија Мехтић, зенички муфтија у рату, и професор Хасан Макић.

„На страни 27 тих упута наводи се да се самоубиством неће сматрати смрт настала из жртвовања живота за остварење виших борбених циљева и задатака“, навео је Галијашевић, додавши да то и јесте дефиниција бомбаша самоубица.

Он је рекао и да је о начину разумијевања и дефинисања ислама написан и вехабијски уџбеник „Схватања која треба да промијени“, аутора Имада ал Мисрија, члана команде Одреда Ел муџахедин, духовног вође, терористе који је у Египту осуђен на десет година затвора због терористичког напада у древном граду Луксору кад је убијено готово 80 западних туриста.

Ал Мисри је на издржавање затворске казне упућен из БиХ, а у затвору је провео нешто више од осам година па се вратио поново у БиХ, Сарајево и Травник, гдје и даље дјелује и предаје на исламским факултетима.

Галијашевић подсјећа да се на најновијој консолидованој листи терориста, коју је сачинио Савјет безбједност УН, и даље налази истих седам наводних хуманитарних организација, које дјелују и у БиХ, а које је још у фебруару 1996. године евидентирао Оперативни штаб НАТО-а са сједиштем у Хрватској у извјештају кодног назива „Јадран“. На тој листе се налази и десетина џихад ратника из БиХ, бивших припадника Одреда „Ел муџахедин“.

„Када се анализира и записник са Међународне конференција о заштити људских права, /одржане у октобру 1992. године/ и погледа састав Предсједништва, јасно је да су активности на учешће БиХ у исламистичкој интернационали биле подржане од главних исламиста на планети, што је потврђено и сталним телефонским комуникацијама, пошиљкама и пакетима које је евидентирала тадашња служба Трећег корпуса из Зенице и кроз које је видљиво да су најважнији терористи тог доба /Осама Бин Ладен, Ајман и Мухамед Завахири, Фатих Камел, Омар Абдел Рахман, Ебу Ејсар…/ били интегрисани у процесу изградње ‘Босанске мреже'“, каже Галијашевић.

Он је подсјетио да је уз учешће најважнијих терористичких лидера почетком рата у БиХ формирана војна формација Одред „Ел Муџахидин“ са 1.774 муџахедина, који су чинили злочине, а нека од тих имена и данас чине свјетске, терористичке вође многих организација.

„Мисионарском акцијом тих лица, формирана су бројна вехабијска насеља у БиХ, најмање 64, са више од 5.000 радикалних исламиста и екстремиста, који су организовали многе терористичке акције у БиХ и били активни у организацију акција у Европи и свијету, те снажно подржали најрадикалније групације у ратовима у Ираку и Сирији, опскрбљујући терористе“, истакао је Галијашевић.

Он је додао да је након дванаест година проведених у Гвантанаму, у БиХ доведен највећи стручњак Ал каиде за израду специјалних експлозива Тарек Махмуд Ахмад ал Савах, Египћанин, бивши припадник Одреда „Ел муџахедин“, који је давно остао без држављанства БиХ. „Придружио се четворици припадника `Алжирске групе`, који су такође, након осам година из Гвантанама, враћени у своје Сарајево“, навео је Галијашевић.

„Евидентно, постојање везе свјетских терористичких организација са политичким вођством у бошњачком и муслиманском Сарајеву и јесте разлог прикривања информација у вези са терористичким пријетњама, јер би то подразумијевало утврђивање одговорности Алије Изетбеговића за ове процесе, његових живих насљедника, али и сљедбеника те политике“, наводи је Галијашевић.

Рекао је и да из тих разлога у БиХ не постоји борба против тероризма и зато се са нивоа заједничких институција прикривају ове организације, штите непосредни извршиоци терористичких акција и користи међународна сарадња са најважнијим институцијама из само једног разлога – да се екстремне организације подрже и заштите пред међународним прогоном и санкцијама.

„Све то прати развој малих шеријатских држава у БиХ, класичних антиуставних кампова на подручју појединих насеља или чак цијелих села и заселака. Јавност их је назвала вехабијским насељима и она су служила, а служе и данас врбовању и регрутовању бораца за страна ратишта, окупљању терориста и бомбаша самоубица“, казао је он.

Према његовим ријечима, ова вехабијска насеља, која са већим бројем екстремиста, чини класичну, добро организовану и фанатизовану војно-политичку структуру, представљају највећу безбједносну пријетњу у БиХ, региону и Европи у цјелини.

Галијашевић је навео да, према информацијама којима располаже, вехабијска насеља у БиХ постоје на подручјима –

ЗЕНИЦА: Подбрежје /предграђе/, Шерићи /између Зенице и Теслића, 20 километара од Зенице/, Тетово Село, Жељезно Поље /три заједнице у троуглу Зеница-Жепче-Теслић/, Ораховица /насеље Горња Махала/, Страњани, Клокот, Старина /дио насеља/, Арнаути – село, Градишће, Смајићи код Немиле и Касаповић /заселак/;

ЖЕПЧЕ: Језера /заселак на међуентитетској линији између Жепча и Теслића/;

ЗАВИДОВИЋИ: Мећевићи – село, Рујница – село, Стог – село, Каменица – село, Гостовић – село;

САРАЈЕВО: Сокоље – насеље, Осијек – насеље, Бољаков Поток – насеље, Заклопача – насеље, Бутмир – насеље /Месџид у Улици Хајрудина Шабаније/, Бријешће Брдо – насеље, Бријешће Брдо два – заселак, Заулице – насеље /Илиџа/, Касиндолска улица, Баре код Ступа, Доброшевићи – приградско насеље /Рајловац/;

БАНОВИЋИ: Страбашница – село;

БИХАЋ: Грмуша – село, Злопољац – заселак;

ЦАЗИН: Стијена – село, Мала Лиса – село, Штурлићка Платница – село, Дебељаци-Дебељак – заселак /камп за обуку/, Горња Копривна – село;

ДОЊИ ВАКУФ: Камењача – заселак, Брезичани – село /камп за обуку/;

ГОРАЖДЕ: Биволице – заселак, припада селу Витковићи;

ГРАЧАНИЦА: Доња Лохиња – село;

ХАЏИЋИ: Вранчићи – село;

КАКАЊ: Хоџићи – село;

КАЛЕСИЈА: Дубница – село;

МАГЛАЈ: Горња Бочиња – дио села, Ошве – село;

СРЕБРЕНИК/БРЧКО: Горња Маоча – заселак села Маоча;

ТЕШАЊ: Бобаре – село, Мекиш – село, Медаково – дио села;

ТРАВНИК: Калибунар – предграђе, Мехурићи – дио села, Орашац – заселак;

ТУЗЛА: Ши Село – село, Липовице – село;

ВЕЛИКА КЛАДУША: Босанска Бојна – село и

ЖИВИНИЦЕ: Грачаница – село.

Тагови: Сарајево, Џевад Галијашевић